Engleska, Slovenija i Danska. To je redosled utakmica koje čekaju „orlove“ na prvom Evropskom prvenstvu u fudbalu nakon 24 godine duge pauze. Ukoliko posmatramo kvalitet protivnika, jasno je da je Srbija mogla proći bolje na jučerašnjem žrebu u Hamburgu. Ipak, ima nečeg u tome što ćemo na prvoj kontinentalnoj smotri koju igramo pod sadašnjim imenom, snage odmeriti sa dobro poznatim timovima…Ubedljivo najteži rival u grupi. Na klupi „Gordog Albiona“ sede neki od najboljih fudbalera današnjice – golgeter Bajerna Hari Kejn, mlada zvezda Real Madrida Džud Belingam, najbolje pojačanje Totenhema u prelaznom roku Džejms Medison, dugogodišnji nosilac odbrane evropskog i engleskog šampiona Mančester sitija Kajl Voker… Lista se ne završava ovde. Individualno, reprezentacija Engleske možda ima najkvalitetniji tim na Evropskom prvenstvu. Finalista prethodnog kontinentalnog takmičenja, u kojem je izgubila od Italije. „Tri lava“ će u Nemačkoj naredne godine imati veliki motiv ­– Engleska nikada nije osvojila titulu evropskog šampiona, uprkos periodičnim prognozama svakog prosečnog ostrvskog navijača da trofej konačno „dolazi kući“.Poslednja utakmica koju je Srbija odigrala protiv Engleske bila je pre punih 20 godina. Te 2003. godine poraženi smo u prijateljskom susretu rezultatom 2:1. Sven Goran Erikson na jednoj i Dejan Savićević na drugoj strani, a na terenu u taboru Gordog Albiona nastupili su Ešli Kol, Frenk Lampard, Pol Skols, Majkl Oven, sadašnji selektor Geret Sautgejt i mnoge buduće legende reprezentacije.
Što se tiče tadašnjih „plavih“, sastav je izgledao ovako: Jevrić – Mirković, Vidić, Stefanović, Dmitrović – Kovačević, Duljaj, Marković, Ilić, Vukić – Jestrović.
Upravo je jedini gol za selekciju Srbije i Crne Gore postigao Nenad Jestrović u 45. minutu, a Stiven Džerard u 35. i Džo Kol u 82. minutu su bili strelci za Englesku.Ljubitelji fudbala koji su pratili prethodno Evropsko prvenstvo na kojem je Srbija učestvovala (tada pod imenom Jugoslavija), dobro se sećaju čuvene utakmice „plavih“ protiv Slovenije. Žreb je i 2000. godine spojio Sloveniju i našu reprezentaciju, pa su selekcije Srećka Kataneca i Vujadina Boškova već u prvom kolu odigrale jedan od najboljih mečeva u istoriji evropske smotre.
Potpuno rasulo jugoslovenskog tima do polovine drugog poluvremena – katastrofalna odbrana „plavih“ rezultirala je vođstvom Slovenaca od 3:0 nakon sat vremena igre. Siniša Mihajlović u 59. minutu dobija drugi žuti karton zbog guranja Saša Udoviča i reprezentacija Jugoslavije na nešto više od pola sata do kraja meča ostaje sa igračem manje. Deluje kao da je sve potpuno izgubljeno, a onda Savo Milošević u 67. minutu, posle serije bizarnih grešaka uspeva da dođe do lopte koja je skakala posle trapavo odbranjenog kornera i spusti je u praznu mrežu.
Gol koji je „plavima“ dao vetar u leđa a Slovencima izbio vazduh iz pluća. Samo tri minuta kasnije Mijatović je sa leve strane po zemlji pronašao Ljubinka Drulovića u šesnaestercu, a on je precizno poslao loptu u mrežu protivnika. U 73. minutu desilo se čudo. Opet je Drulović prodro po desnoj strani i uputio savršen pas ka Miloševiću, koji postiže svoj drugi gol na utakmici i potpuno preokreće raspoloženje na stadionu.
Iako je utakmica bila potpuni „rolerkoster“ za navijače oba tima, završena je remijem, a neutralni navijači su uživali u meču koji od tada važi za jedan od najboljih u istoriji evropskih prvenstava.
Još jedan interesantan podatak je da je tadašnji kapiten reprezentacije Jugoslavije bio niko drugi do trenutni selektor „orlova“ Dragan Stojković Piksi.

Ostale vestiArhiva