'Zbog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, postoji novi podsticaj, oživljavanje strategije proširenja (EU). To je izazovno. Ali šta je alternativa?Alternativa tome bi bila neodgovorna greška EU“, poručio je Mišel.
On je pozvao balkanske zemlje, Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju da izvrše neophodne reforme za pristupanje Uniji do 2030. godine, prenosi Rojters.
Predsednik Evropskog saveta govorio je uoči 20. godišnjice velikog proširenja, kada je u Uniju primljeno 10 zemalja i ovom prilikom istakao da je BDP zemalja koje su pristupile 2004. godine porastao sa polovine evropskog proseka na oko 80 odsto trenutno.''Dvadeset godina kasnije suočavamo se sa sličnim izazovom jer postoji ovaj geopolitički haos, uključujući i rat Rusije protiv Ukrajine. I suočavanje sa ovim haosom je geopolitička strategija za ponovno ujedinjenje'', naglasio je Mišel.
Ukrajina je daleko najveći potencijalni član, sa oko 40 miliona ljudi i velikim poljoprivrednim sektorom.
Kako navodi Rojters, pojedini zapadni lideri postali su skeptični prema istočnoj ekspaniziji EU nakon višegodišnjih sukoba liberalno-demokratskih vrednosti Unije i nacionalističkih vlada zemalja poput Poljske i Mađarske.
Bogate članice su oprezne kada je u pitanju pristupanje velikih i siromašnijih nacija poput Ukrajine zbog straha od gubitka resursa EU, ali Mišel tvrdi da će proširenje ojačati međunarodni uticaj Evrope.
''EU je jedna od tri glavne svetske sile zajedno sa Kinom i Sjedinjenim Državama. Ideja proširenja postoji ne samo zbog povećanja, već i zbog uticaja'', rekao je on.Dodao je da će Ukrajini biti potreban prelazni period kako bi se oporavila od rata, dok EU mora da bude pažljiva kada je u pitanju potpuno otvaranje Kijevu.
Od velikog proširenja 2004, Uniji su pristupile Hrvatska, Bugarska i Rumunija, dok je Britanija jedina članica koja je napustila EU nakon referenduma 2016. prenosi Tanjug.

Ostale vestiArhiva