Prema zapadnim obaveštajnim službenicima i vojsci, Lenjingradski vojni okrug, obnovljen početkom 2024. godine, trebalo bi da postane baza za konfrontaciju sa Severnoatlantskim savezom.
Kremlj tamo gradi vojne instalacije, modernizuje železničke pruge u pograničnim područjima i širi regrutovanje vojske i proizvodnju oružja.
Vlasti planiraju da u roku od nekoliko godina stvore novi štab vojske u Petrozavodsku kako bi upravljale desetinama hiljada vojnog osoblja koje će biti stacionirano u vojnim bazama koje se sada šire, piše Wall Street Journal.
Prema zapadnim vojnim i obaveštajnim zvaničnicima, mnogi od njih planiraju da budu prebačeni tamo nakon završetka rata u Ukrajini, male brigade će se skoro utrostručiti i pretvoriti u divizije od 10.000 ljudi.
„Bez obzira koliko se trudili da inoviraju na taktičkom ili operativnom nivou, veličina je od najveće važnosti za Ruse“, rekao je general-major Sami Nurmi, zamenik načelnika štaba Finske zadužen za strategiju. „Uvek se svodi na količinu.“
„Logika poslednje decenije pokazuje da očekujemo neku vrstu sukoba sa NATO-om“, kaže Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija u Moskvi. Povećano vojno prisustvo u blizini finske granice deo je priprema Kremlja za takav sukob, a „kada se trupe vrate iz Ukrajine, oni će preko granice gledati na zemlju koju smatraju neprijateljem“, objašnjava on.
Donald Tramp smatra da su strahovi da bi Rusija mogla eskalirati ne samo u Ukrajini preterani. Upitan u februaru o upozorenju Volodimira Zelenskog da bi Rusija mogla da krene u rat sa NATO-om ako SAD smanje svoju podršku savezu, Tramp je rekao: „Ne slažem se s tim, ni malo.“
Zemlje na istočnom krilu NATO-a se, međutim, ne slažu sa Trampom.

Ostale vestiArhiva