Borko je pričao o tome da je zbog muzike ostao uskraćen za dečije radosti, jer je škola od njega zahtevala mnogo.- Svakako jesam propustio mnogo. Onaj fudbal, odbojka sa drugarima iz sela... Ja nikad za to nisam imao vremena. Uvek su tu neke obaveze bile oko harmonike, oko škole, ali ja sam to voleo tako da mi u tom trenutku to nije nedostajalo i nije bilo prioritet jer da jeste verovatno bih tu ostao i dan-danas - priča Borko.

Roditelji su imali veliki uticaj, pogotovo pokojni otac, kako kaže Borko, trudio se da ga izvede na pravi put.
- Svakako uspeti u ovom poslu to znači mnogo odricanja jer prosto da sam hteo da igram fudbal, da igram odbojku, ja ne bih imao vremena za vežbanje jer muzička škola je specifična po tome što se niža muzička škola pohađa u isto vreme kad i osnovna. I ja mislim da je to jedina škola koja se pohađa u isto vreme sa osnovnom. Ja sam imao specifičan slučaj da su me primili dve godine ranije u nižu muzičku. Samim tim sam krenuo dve godine ranije i u srednju, tako da sam u isto vreme pohađao sedmi razred osnovne i prvu godinu srednje muzičke što je stvarno onako nesvakidašnji jedan slučaj - priča Borko koliko mu je bilo naporno, ali i da je vredelo.

Ostale vestiArhiva