"On je prvi od naših novinara stao da se sistematski služi klevetom i izmišljotinama", zabeležio je Slobodan Jovanović. "Todorović je jedna vrlo gadna bolest društvena... Jedan nazadnjak i u umnom i u moralnom i u seksualnom smislu", piše Janko Veselinović, tvorac "Hajduk Stanka"

Uobičajila se povika na tabloide, pa svako ko iole drži do svoje slike u javnosti malo-malo usklikne da nešto treba učiniti protiv ove "pošasti novog doba", i da nam novine nisu ono što su nekad bile. Kakva im je kritika, takvo im je i znanje!

Bez ikakvih skrupula
Od 1889. do 1903. godine u Beogradu je Pera Todorović izdavao i uređivao Male novine.

"Dotle, listovi su s malim izuzetkom izdavani bez lukrativnih pobuda, kao sredstva za širenje političkih ideja. Todorović je ako ne prvi, a ono potpunije nego iko drugi, udesio svoj list kao trgovačko preduzeće, koje treba da se što bolje isplaćuje. U prvi mah, izgledalo je da će ‘Male novine’ postati senzacioni list u najgorem smislu reči, jedna vrsta skandalozne kronike beogradske, u kojoj se, bez ikakvih skrupula zloupotrebljuje niska radoznalost i surova zluradost publike. Ali, u toku vremena, ‘Male novine’ okrenule su drugim, još praktičnijim pravcem. One su postale agencija za objavljivanje; u drugim listovima, za svoj novac, čovek je mogao objaviti samo oglase, u ‘Malim novinama’ mogao je, po istom principu, objaviti beleške i članke; šta više, te stvari nije morao napisati sam, nego je mogao samo dati uputstva uredniku kako da ih napiše. Kao što advokat i lekar prodaje svoje usluge, tako je Todorović smatrao da i novinar može prodavati svoje usluge. Govorio je da ništa ne piše protiv svog uverenja, ali da je pravo da oni kojima njegovi članci idu u prilog - privatni ljudi, pojedina udruženja, javne vlasti - nagrade njegov trud... Na nj se pokazivalo prstom kao na glavnog predstavnika novinarske beznačelnosti, neskrupuloznosti, podmitljivosti, kao na onog koji je naše novinarstvo razvratio, načinio od njega posao bez savesti, jedan stidan zanat propalih ljudi, od koga bi samo javni blud bio niži."

Ovo je 1907. godine zabeležio Slobodan Jovanović, koji je Todorovića i lično znao, i s njim razgovarao. Samo, nije mogao da svom nemilosrdnom sudu ne doda i ovo: „Ali i onda kad mu je glas bio najgori, u Todoroviću se osećala jedna snaga - istina opaka, ali ipak snaga. Među novinarima zauzimao je prvo mesto.“

Ostale vestiArhiva