Iako njegovi odnosi sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel slove za hladne, ruski predsednik Vladimir Putin juče je po šesti put ove godine bio u poseti Nemačkoj. Da će dve zemlje, i pored dubokog neslaganja Merkelove i Putina, nastaviti plodnu saradnju iz vremena Gerharda Šredera i osnovati jak savez i tzv. energetsku osovinu, više nema sumnje.

Sigurnost isporuka energenata iz Rusije, kao i političke usluge koje Rusija treba da dobije u zamenu, bile su glavne teme razgovora. Dnevnik „Komersant“ navodi da će poseta Putina označiti početak stvaranja „energetske osovine Moskva-Berlin“, a iz Kremlja je saopšteno da je „strateško partnerstvo“ dve zemlje postalo pravi faktor stabilnosti u Evropi.

Očekuje se da će Putin Merkelovoj potvrditi spremnost Rusije da godišnje Nemačkoj isporučuje do 45 milijardi kubnih metara gasa u narednih 50 do 75 godina.

Koristi od dobrih odnosa Nemačke i Rusije imaće i ostale članice EU, jer Rusija u Evropu izvozi 30 odsto potrebnog gasa.

Uoči Putinove posete, ruski gigant „Gasprom“ najavio je da će Evropa, a ne tržište SAD, biti prioritet za snabdevanje iz basena Stokman, gde se nalaze najveće rezerve gasa na svetu. Procenjuje se da u ovom basenu u Barencovom moru ima 3.700 milijardi kubnih metara gasa.

Zbog toga će „Gasprom“ samostalno izgraditi gasovod direktno do Nemačke, čija će cena biti 18 milijardi dolara, zaobilazeći tako Poljsku, koja će ostati bez pozamašne milionske svode za tranzit.

Dolazak u Nemačku ima i emotivnu notu za Putina. On je prvog dana posete bio smešten u Drezdenu, gde je radio kao agent KGB. S druge strane, današnja kancelarka je, kako piše „Špigl“, u vreme pada Berlinskog zida bila mlada fizičarka u Istočnom Berlinu, aktivna u pokretu koji se borio protiv komunističkog režima Eriha Honekera.

„Dok je Angela Merkel uživala u novoj slobodi i delila letke na ulici, Putin je, kao potpukovnik špijunske službe KGB, u svojoj službenoj vili u Drezdenu u peći spaljivao ogromne količine dokumenata tajne službe“, opisuje „Špigl“ jesen 1989.

Autor teksta u „Špiglu“ navodi da u „nemačko-ruskom braku bez ljubavi“ razvod ne dolazi u obzir, i to pre svega zbog privredne povezanosti i međuzavisnosti dve zemlje.

Ostale vestiArhiva