- Nekoliko dana prije izbora zvali su iz uprave preduzeća sve zaposlene i rekli da ne izlazimo na referendum. Dozvolu za glasanje imali su samo oni za koje su bili sigurni da će glasati za nezavisnost. Većina nas nije poslušala to naređenje. Sutradan, u prostoriji u kojoj radim, na video-nadzoru ušao je direktor Zoran Bećirović, ja ga nijesam ni primjetio, on mi je prišao sa leđa i odmah je počeo da me udara pesnicama u potiljak, uz komentar "izašao si na glasanje".

Udarao me sve dok mi krv nije potekla na usta i nos. U trenutku nijesam znao ni gde se nalazim, ni što se sa mnom dešava. Kad sam se malo pribrao, otišao sam u policiju i prijavio da me je Bećirović pretukao. U policiji su sačinili zapisnik, ali mi kopiju nijesu dali, uz obrazloženje da tako nešto ne praktikuju. Kako sam kasnije saznao, komandir policije je izjavio da ovaj slučaj nije ni prijavljen, a zanimljivo je da policija nije ni dolazila u hotel - priča za Glas Ćetković. On kaže da je angažovao advokata i da je pokušao da o svemu obavesti Međunarodnu misiju koja je u Kolašinu pratila referendum, ali da su mu oni rekli kako ne mogu da mu pomognu, pošto se incident nije desio na glasačkom mestu.

Zoranova sestra Zorica Veletić takođe je zaposlena u pomenutom hotelu.
- Momci i đevojke koji su radili po ugovoru odmah su dobili otkaze, a stalno zaposleni su dobili rešenja o upućivanju na rad u drugim objektima ove firme, uglavnom u hotele na Primorju. Poslovi koje tamo obavljaju ne odgovaraju njihovoj stručnoj spremi. Sve su to konobari ili šankeri, a raspoređeni su na poslove čistačica, sobarica, čuvara, fizikalaca koji raznose sandoline i ostali mobilijar za plažu. Kako sam čula, i meni je otkucano takvo rešenje, ali ga nijesam podigla, jer sam već duže vreme na bolovanju. Muž mi radi kao terenac, a ja treba da idem u Budvu, vjerovatno da čistim, kome da ostavim osmogodišnjeg sina - kroz suze se pita Zorica Veletić, koja je nešto slično pretrpela za vreme rata u BiH, kada je ostala bez kuće u Sarajevu.

U jednom supermarketu u Tivtu, prodavačicama je naređeno da 21. maja, na dan referenduma, umesto uobičajene radne uniforme obuku "dresove" bloka za nezavisnu Crnu Goru - crvene majice i kačkete sa prepoznatljivim logom. Četiri radnice u ovom supermaketu odbile su da obuku majice i kačkete, tri su same dale otkaz, a četvrtoj je otkaz uručen, uz obrazloženje da je prekršila radnu disciplinu.
- Iskreno, ja sam glasala "ne", ali sam morala toga dana da nosim njihovu majicu. Sila Boga ne moli. Bilo me je sramota od same sebe, ali šta ću, imam troje dece i nisam smela da ostanem bez posla - priča jedna od zaposlenih u pomenutom marketu.

"Račun" zbog glasanja suprotno od želje vladajuće garniture u Crnoj Gori mogao bi da plati i penzioner iz Berana Božidar Martinović. U otvorenom pismu Milu Đukanoviću 81-godišnji starac kaže da se vlast prema onima koji su na referendumu glasali "ne" ponaša teroristički i da su za sve njih određene žute trake kao obeležje.

- Od aprila meseca posećuju me dve geronto-domaćice, sa kojima sam ostvario izuzetno prisan odnos. Međutim, 23. maja obavešten sam da će jedna od njih biti zamenjena. Kada sam pozvao Biro rada, Vladan Babović mi je obećao da ih neće menjati. Nakon toga me upitao za koga sam glasao. Rekao sam mu da je to moja stvar, ali on je bio uporan, pa sam odgovorio: ne, ne, ne. Babović je tada kazao da je znao da sam to zaokružio i da me ubuduće neće posećivati nijedna geronto-domaćica, naveo je u svom pismu Božidar Martinović koje je u Danu objavljeno pod naslovom "Žuta traka zbog NE".

BEĆIROVIĆ NEDOSTUPAN

U želji da čujemo komentar direktora hotela "Bjanka" Zorana Bećirovića na optužbe, u više navrata pokušavali smo da ostvarimo kontakt sa njim. Međutim, na svaki od brojnih poziva sa recepcije pomenutog hotela dobijali smo isti odgovor: "Gospodin Bećirović nije u hotelu, ne možemo vam dati informaciju gde se nalazi, a nije nam dozvoljeno da dajemo broj njegovog mobilnog telefona". I posle upornih molbi i obaveštenja o čemu se radi, odgovor je uvek bio isti.

Ostale vestiArhiva