Pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, u Vladinom timu za smanjenje siromaštva navode da, ako se za minimum mesečne potrošnje za tročlano domaćinstvo u prošloj godini uzme 10.000 dinara, onda je siromašnih u Srbiji samo 6,55 odsto. Ako se potrošnja poveća na 11.566 dinara, onda se i procenat siromašnih penje na 15,36, ali ako se pođe od podatka da je tročlanoj porodici lane mesečno trebalo 12.950 dinara, onda u kategoriju siromašnih ulazi četvrtina ukupnog stanovništva Srbije.


Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, međutim, smatra da je realnije govoriti o stopi od čak 50 odsto, budući da, prema njegovim rečima, polovina stanovništva nije u stanju da od svojih redovnih mesečnih primanja pokriva osnovne životne potrebe.

Ako su procenti i sporni nije sporno koje su to kategorije stanovništva koje žive najteže. To su definitivno stariji od 65 i mlađi od 30, zatim ljudi na selu, izbegli i raseljeni, Romi i lica sa invaliditetom.

Glavni razlog za veliko siromaštvo u Srbiji, smatra Milan Nikolić, jeste ogromna nezaposlenost.

- Oficijelna stopa nezaposlenosti u Srbiji je oko 30 odsto, međutim kada se uključe i Romi i izbeglice, onda stopa iznosi oko 40 odsto. Ovolika nezaposlenost je kancer u našem društvu a, ako se ona ne smanji, lako može postati i socijalna bomba kao što je bilo u Argentini - smatra Nikolić. On ocenjuje da je u periodu posle 2.000 godine siromaštvo u Srbiji smanjeno, ali se kaže moglo uraditi i više. Prema njegovim rečima problem je u neoliberalističkom pristupu koji je nova elita prihvatila i po kome tržište rešava sve. Takav pristup međutim, navodi direktor CPA, nije dao dobre rezultate ni u Latinskoj Americi ni u Aziji ni u Istočnoj Evropi uključujući i Rusiju pa ni kod nas, jer se malo radilo na povećanju domaće proizvodnje i domaćih usluga a mnogo se uvozilo.

- Da bi se siromaštvo smanjilo država treba da radi na poboljšanju domaće proizvodnje, kako poljoprivredne tako i industrijske, zatim na smanjenju uvoza, povećanju zaposlenosti, organizovanju javnih radova i na dolasku ozbiljnog stranog kapitala u vidu grinfild investicija, navodi Nikolić.

Ocenjujući državni dokument strategija za smanjenje siromaštva, Nikolić kaže da je to mrtvo slovo na papiru, urađeno jer su to tražili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, i mrtvim slovom će i ostati ako se ne bude više išlo na razvoj domaće proizvodnje i smanjenje uvoza jer se, kaže, sada uvozi sve i svašta.

Gordan Velev, iz Grupe 484, jedne od 13 nevladinih organizacija koja se uključuje u današnju akciju obeležavanja Svetskog dana borbe protiv siromaštva, posebno ukazuje na problem siromaštva mladih.

- Naše istraživanje od prošle godine pokazuje da je ispod linije siromaštva 12,7 odsto mladih ljudi i da siromaštvo kod ove populacije raste brže nego kod starijih. To ih, između ostalog, sprečava da se više školuju i tera da beže iz zemlje.

Za 20 godina na nivou iz 1989.

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, smatra da će nam biti potrebno još 20 do 25 godina da bismo dostigli nivo razvoja koji smo imali 1989. godine, koja je bila poslednja dobra godina u ovoj zemlji.

Ostale vestiArhiva