Dvanaest je žigosanih, ali jedan je Nikola Žigić! Napadač Srbije koji nosi broj 12 na dresu Santandera nije dao gol Osasuni u Pamploni, ali se izborio za penal kojim je njegov klub ostvario prvu pobedu u Primeri - 1:0.

Ponovo ste okončali utakmicu kao junak.

- Ma, stvarno mi to nije bitno. Oni koji me dobro poznaju, veruju da mi je važnija pobeda ekipe nego lični učinak. Tako je bilo u Crvenoj zvezdi, pa nema razloga da ne bude i u Santanderu, odnosno reprezentaciji Srbije - počeo je Žigić razgovor za „Blic“.

Bilo vas je zanimljivo videti u duelu sa Savom Miloševićem.

- Nismo se sretali za vreme utakmice, pošto igramo na različitim stranama terena. Međutim, pre i posle meča smo se siti ispričali. Savo je veliki čovek, pravi gospodin. Njemu dugujem veliku zahvalnost jer mi je pomogao dobronamernim savetima dok smo zajedno boravili u reprezentaciji. To sam mu rekao i ovom prilikom. Ne sumnjam da će mi oprostiti na ovom porazu.

Navikli ste se na ovacije sa tribina „Marakane“, pa i sa stadiona Santandera, a kako ste se osećali dok su vam navijači skandirali ime i prezime na gostovanju u Pamploni?

- To je fantastičan osećaj. Godi mi podrška publike, ali i obavezuje da igram još bolje. Krenuli smo uzlaznom putanjom, a verujem da ćemo njom i nastaviti.

Primetna je i podrška saigrača, stručnog štaba, čelnika kluba.

- Sve je u najboljem mogućem redu, onako kako se samo poželeti može. Grad je lep, u klubu se dobro radi, a i španska klima mi odgovara. Još samo da savladam jezik - završio je razgovor gorostasni srpski napadač u redovima Santandera.

Veliki brat - Nikola Žigić!

Ostale vestiArhiva