Ministri spoljnih poslova Evropske unije nisu u utorak bili jedinstveni, na sastanku Saveta ministara u Luksemburgu, kad je reč o nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, ali su na kraju, ipak, usvojili zaključak u kojem se kaže da ti pregovori ostaju uslovljeni punom saradnjom sa Haškim tribunalom, preneli su Tanjugu izvori sa sastanka Saveta.

"Savet je spreman da nastavi pojačan politički dijalog sa Srbijom da bi podržao njen evropski put, uključujući nastavak pregovora o SSP čim bude uspostavljena puna saradnja sa Haškim tribunalom", piše u zaključcima koje su ministri usvojili posle duge debate o Srbiji, koja je trajala jedan čas.

Italija, Španija, Grčka, Slovenija i niz drugih evropskih zemalja, pre svega iz regiona, bile su za nastavak pregovora o SSP sa Srbijom, preneli su Tanjugu diplomatski izvori.

Italijanski ministar Masimo d Alema je istakao da bi trebalo nastaviti pregovore, a samo potpisivanje sporazuma usloviti punom saradnjom s Hagom.

Tome su se suprostavile Velika Britanija, Holandija, Irska i Francuska, kao i evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Zemlje koje su se usprotivile nastavku pregovora o SSP, objasnile su svoj stav konstatacijom da dosadašnja (ne)saradnja Beograda sa Hagom "ne sme biti nagradjena".

"Bilo je veoma teško očekivati, s obzirom na ton negativnog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte, da bude doneta odluka o nastavku pregovora o SSP. To je jednostavno stvar doslednosti, a ne pitanje da li neko voli ili ne voli Srbiju", ocenili su debatu na sastanku Tanjugovi izvori u Savetu.

Pristalice nastavka pregovora su ocenili da se ne sme dozvoliti da se Srbija i Hrvatska tretiraju različitim aršinima.

Odgovoreno im je da to i nije slučaj, pošto je Hrvatska dobila "zeleno svetlo" za početak pregovora o članstvu u EU tek pošto je pružila konkretne dokaze o punoj saradnji sa Hagom.

Ministri su, prema zaključcima, pozdravili i sastanak trojke Evropske unije s predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom.

Agencija Beta prenosi da su šefovi diplomatija EU pozvali srpsku i albansku stranu da "konstruktivno" rade s izaslanikom UN, Martijem Ahtisarijem, da bi se premostio jaz izmedju stavova Beograda i Prištine u traženju dogovornog rešenja za status Kosova.

Evropski ministri su naglasili da "napori za rešenje pregovorima ne smeju biti u senci činjenice da nijedna strana ne može jednostrano odložiti ili blokirati napredak tog procesa".

Oni su pozvali i Prištinu i Beograd da se uzdrže od jednostranih i provokativnih poteza i pozdravili nameru Ahtisarija da sačini sveobuhvatan predlog rešenja statusa, kao temelj za dalji napredak.

Šefovi diplomatija traže od Beograda da "ohrabri" kosovske Srbe da učestvuju u radu lokalnih institucija, uz stav da kosovski Srbi u tim institucijama "mogu na delu da se zalažu za svoje interese".

Pored ostalog je navedeno da će za tri meseca, do kraja marta 2007, biti produženo delovanje pripremnog tima EU za moguće angažovanje Evropske unije u medjunarodnoj misiji na Kosovu po nalaženju rešenja za njegov status.

Važan novi elemenat je i vrlo izgledna mogućnost da u decembru budu raspisani parlamentarni i predsednički izbori u Srbiji.Kako saznaje agencija Beta, visoki predstavnik EU Havijer Solana je u susretu sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom ocenio da bi veoma uputno bilo da se do kraja godine održe izbori u Srbiji.

Većina članica EU smatra da se mora sve učiniti da se do rešenja statusa dodje nagodbom, dogovorom srpske i albanske strane i da zato ne može biti prihvatljivo neko nametanje rešenja bez pristanka Srbije.

Cilj je da se nadje trajno, održivo rešenje koje će stabilizovati proevropski razvoj na Kosovu, u Srbiji i regionu, podvukli su evropski zvaničnici.

Ostale vestiArhiva