Beograd - Svaka 14. osoba u Srbiji je ispod linije siromaštva, a u ruralnim sredinama broj siromašnih je dvostruko veći - izjavio je juče stalni predstavnik UNDP u Srbiji Lesli Klark na okruglom stolu posvećenom 17. oktobru, Svetskom danu borbe protiv siromaštva. Romi su, prema njegovim rečima, najugroženija populacija u Srbiji, s obzirom na to da je siromaštvo čak šest puta veće nego kod ostalih, a među najugroženijima su i izbegli, raseljeni i osobe s invaliditetom.
- Pitanje siromaštva i borbe protiv njega nije pitanje novca već akcije, poručio je predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, otvarajući skup koji su zajednički organizovali srpski parlament i Ujedinjene nacije. On je podsetio da ovaj problem ne pogađa samo siromašne zemlje i da danas treba govoriti pre svega o siromaštvu kao vrsti poniženja. On je kazao da oni koji imaju više, imaju i veću obavezu u borbi protiv siromaštva u kojoj je ključno podsticati međusobnu solidarnost. Predsednik parlamenta je izjavio i da je ponosan što i u Predlogu ustava Srbije postoje odrednice o obavezi vođenja socijalnog diajloga i dodatnom angažovanju države u ravnomernijem regionalnom razvoju.
Predsednica odbora za smanjenje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić je objasnila da se siromaštvo u Srbiji smanjilo i da sada, umesto 10,6 odsto, u Srbiji živi 9,8 građana ispod linije siromaštva. Predstavnica Svetske banke u Srbiji Ana Drašković upozorila je na podatak da je 20 odsto stanovnika Srbije, koji trenutno nisu siromašni, u opasnosti da u narednom periodu "sklizne" ispod linije siromaštva.
Oko 70 odsto osoba sa invaliditetom je na ivici siromaštva i svega 13 odsto njih ima mogućnost zapošljavanja. Od 26.000 osoba s invaliditetom na tržištu rada, čak 38 odsto ima prvi stepen stručne spreme, a samo 226 fakultetsku diplomu. Ovo je, prema rečima državnog sekretara u oblasti socijalne politike Vesne Piperski-Tucakov, osnovni pokazatelj nedovoljno pristupačnog sistema obrazovanja u Srbiji, okolnosti koja presudno utiče na zapošljivost, a zatim i materijalni položaj ove grupe građana.
- Osobe s invaliditetom nisu dovoljno uključene u politički i društveni život, a posebno je nepovoljna situacija u zapošljavanju - objašnjava Piperski-Tucakov. Ona je naglasila da posebnu teškoću u stvaranju boljih uslova za osobe sa hendikepom predstavlja činjenica da o njima ne postoje adekvatni socijalno-ekonomski podaci.
Predstavnik Centra za samostalni život invalida Srbije Gordana Rajkov je ocenila da osobe sa hendikepom u Srbiji najčešće predstavljaju zapravo nevidljive građane.
- Osim fizičkih barijera, invalidi u Srbiji se svakodnevno bore i sa socijalnim barijerama, pa se može reći da društvo dodatno invalidizira osobu sa invaliditetom. Tada invalidnost postaje pitanje poštovanja ljudskih prava. Osobe sa invaliditetom dakle neće ništa više od onoga što pripada svim građanima, ali ni manje od toga - naglašava Rajkov. Ona je rekla da o tome kako osobe sa invaliditetom žive u Srbiji govore podaci da više od polovine osoba sa hendikepom ima samo osnovno ili nikakvo obrazovanje, isto toliko ih ne učestvuje aktivno u društvenim zbivanjima, a čak 80 odsto dece sa smetnjama u razvoju je izmešteno iz svojih sredina i smešteno u ustanove.

Ostale vestiArhiva