Premijer Srbije Vojislav Koštunica izrazio je žaljenje zbog toga što nije bilo više vremena za javnu raspravu oko novog ustava, ali i ponovio da se o najvišem pravnom aktu raspravljalo još od demokratskih promena 2000. godine.



Na skupu u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu Koštunica je kazao da su okolnosti, poput pregovora o statusu Kosova i Metohije i osamostaljenje Crne Gore, uticali na to da se ubrza izrada novog Ustava.

On je ocenio da novi ustav ima „jake elemente“ diskontinuiteta sa prethodnim i kao primer naveo da je Ustav iz 1990. godine usvojen u jednopartijskoj skupštini, dok će novi morati da bude potvrđen podrškom više od polovine upisanih birača.

„Ovo je, takođe, ustav kompromisa. To nije njegova mana već će omogućiti političku stabilnost i razvoj Srbije jer se najviši pravni akt neće vezivati za jednu osobu, partiju ili vladu“, kazao je on.

Koštunica je ocenio da će novi ustav ojačati nezavisnost sudstva i lokalnu samoupravu i da će unaprediti prava manjina, kao i da uvodi mnoge nove elemente poput ombudsmana, prigovora savesti i sukoba interesa.

Premijer je ocenio da usvajanje novog ustava putem raspisivanja izbora za Ustavotvornu skupštinu nije dobar način jer je ta prilika propuštena 2000. godine i jer je, nakon toga, po starom Ustavu izabran predsednik i tri vlade, a doneto je i mnoštvo zakona u parlamentu.

Koštunica je, dajući „portret ustava“, rekao da je on mnogo veći, obimniji i podrobniji od postojećeg, jer ima 206 članova, za razliku od 135 koje ima sadašnji.

On je dodao da novi ustav ima 101.450 slovnih znakova, dva puta više od dosadašnjeg, u kome ih je 50.503.

Rektor Beogradskog univerziteta Dejan Popović je, podržavajući novi ustav, rekao da je krajnje vreme da Srbija konačno dobije ustav jedne građanske parlamentarne demokratije jer time šalje poruku međunarodnoj zajednici da joj je opredeljenje isto kao i ono koje imaju moderne demokratske zemlje.

Ostale vestiArhiva