Pariz - Islamski teroristi koji deluju u Francuskoj agilnije izvode napade, bolje su obučeni i ideološki su potkovaniji nego pre deset godina, a njihov broj se povećava uprkos razvijenijim metodima otkrivanja, navode bivši i sadašnji obaveštajni zvaničnici. Francuske službe bezbednosti suočile su se sa nekoliko napada i otkrile na stotine osumnjičenih nakon smrtonosnog napada alžirskih ekstremista sredinom devedesetih godina prošlog veka. Kako su napadi od 11. septembra uvećali globalnu svest o pretnji, Francuska je u pripravnosti, a čitavu deceniju nije pretrpela veći napad.
Francuski obaveštajni zvaničnici opisali su promene načina na koje terorističke ćelije finansiraju i planiraju napade, kako vrbuju i obučavaju nove pripadnike. Sredstva za teroriste stižu od dovitljivih i često skromnih pomagača: muslimanskih mesara, dilera kanabisa, pljačkaša automata za novac. Većina obaveštajaca veruje da broj terorista u Francuskoj raste. "Mreža osnovana devedesetih nije prestala da raste", rekao je Luj Kaprioli, bivši pomoćnik direktora glavne francuske kontraobaveštajne službe (DST). "Nivo regrutacija se povećava, sa sve više inženjera i tehničara", kazao je Kaprioli, koji regrute opisuje kao "model terorista budućnosti".
Vodeći antiteroristički tužilac opisao je napadače iz 1995. kao obespravljenu omladinu iz osiromašenih francuskih predgrađa, poput onih u kojima su se prošle jeseni dogodile pobune. Međutim, današnji islamski teroristi imaju univerzalniji profil, smatra tužilac, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti slučajeva kojima se bavi. On navodi da se zatvorske vlasti bore zasad u izgubljenoj bici protiv regrutovanja terorista iza rešetaka. Francuski inspektori ne govore o Al Kaidi, insistirajući da ne postoji tako konvencionalan, jedinstven neprijatelj, već o nekoliko malih nepovezanih terorističkih ćelija širom sveta koje dele zajedničku ideologiju inspirisanu Osamom Bin Ladenom.
Dinamična prekogranična obaveštajna saradnja od suštinskog je značaja. Saradnja evropskih i severnoafričkih tajnih službi, na primer, pomogla je da se spreče desetine napada u Francuskoj od 1986, navodi Kaprioli. Sredinom maja jedan takav slučaj dospeo je do suda, kada su se francuski obaveštajci sukobili sa čečenskim ekstremistima koji su planirali hemijski napad. Inspektori nisu mogli da otkriju metu, ali dokumenti su pokazali da je to mogla biti ruska ambasada, policijska stanica ili čak Ajfelov toranj.
Za mnoge islamske teroriste meta napada je sekundarna, smatra bivši antiteroristički sudija a sada zvaničnik Ministarstva odbrane Žan Fransoa Rikar. "Meta se precizira u poslednjem trenutku. Zato je često teško reći šta je prava meta grupe u trenutku hapšenja, čak i ako je napad blizu", rekao je Rikar.
Francuski zvaničnici donekle su izmenili antiterorističke mere. Zakon usvojen u decembru vlastima daje pravo da nadgledaju građane koji putuju u zemlje znane po obučavanju terorista, prošire korišćenje video nadzora i elektronskog praćenja. Druge promene obuhvataju i produženje pritvora sa četiri na šest dana i novi sud za maloletnike optužene za dela povezana s terorizmom. Advokati odbrane i grupe za ljudska prava ističu da nove antiterorističke mere idu predaleko u sužavanju građanskih sloboda.

Ostale vestiArhiva