U ispovesti Aleksandri Jeftanović, poznati glumac, koji trenutno u Njujorku snima film "Next" sa Nikolasom Kejdžom, kaže da je Srbija predivna zemlja, ali da je počeo novi život u Americi

Aleksandra Jeftanović je uspela da tokom pet dana boravka u Beogradu "privede" večito nestašnog momka našeg glumišta, Sergeja Trifunovića. Za kratko vreme nastao je ovaj intervju, čije sekvence prenosimo, dok kontroverzni 33-godišnjak "tamo daleko" snima svoj prvi visokobudžetni film.

Svi ćete se vi pogubiti kao glumci kad ode Sloba

I dan-danas Sergej studiranje glume u Beogradu smatra najkorisnijim životnim iskustvom.
- Prve dve godine na FDU bile su izuzetno teške. Ja sam tada, s nepunih 18 godina i već 10 godina staža u pozorištu, dvostrukom titulom prvaka Srbije u recitovanju, sa dva završena razreda srednje škole (prvi sam ponavljao), došao s tenkovskim samopouzdanjem na prijemni, da pokažem celoj Jugi šta je to zapravo gluma...

- Tu su se, kako sam ja tripovao, skupili svi oni marginalci i neshvaćeni likovi-čudaci u svojim sredinama, oni koje je kao i mene šutnula provincija u guzicu, da se konačno iz tih čaura pretvore u leptirove. Ja sam to tako doživljavao, kao neko ponovno rađanje... Kasnije je došao Beograd, užasno veliki i nepoznat, opasan grad, bolesna usamljenost, nedostatak prijatelja, razumevanja, samopouzdanja, strah za budućnost, besparica, nemanje krova nad glavom, spavanje po parkovima, učionicama kad te noćni portir pusti u zgradu.

Svoje prvo pojavljivanje na malim ekranima '91. Sergej je odlično memorisao. Kako i ne bi kada je bilo čudnovato. A kako bi drugo kada i on odiše dozom čudnovatosti.
- Moje prvo pojavljivanje bilo je na TV dnevniku u pola osam: počinje dnevnik, moja sveže obrijana glava ispred Skupštine urla: "Pederi! Ubice!" Keva to gleda, umalo je nije srčka udarila. To će obeležiti naše radove sledeće decenije, moj kum nam je jednom rek'o, Glogovcu, Ćetku, Đuričku i meni: "Svi ćete se vi pogubiti kao glumci kad Sloba ode!" Ima tu neke istine, ima jedna užasno tačna replika u "Srpskoj drami" Siniše Kovačevića: "Je l' ima, bre, nešto lepše nego da se gine za otadžbinu"?! "Ima, čiko. Da se za nju živi." Pogledaj sve medije - pljuvačina. Sve je protiv, nema ništa za...

Tuđa Amerika

Amerika mu nije nedostižna. Na pragu je ostvarenja američkog sna. Za Njujork veli da je oduvek bio njegov san.
- Ja sam sebe još na prvoj godini Akademije zamišljao kao glumca koji živi u Njujorku i igra u indipendent filmovima... Prosto sam se tako tripovao, opet verovatno u neznanju. Čudno, to mi se i desilo... Svoj prvi kadar u životu snimio sam baš u Njujorku - "Tuđa Amerika".

O Srbiji će bez pardona.
- Ništa nisam ostavio. Poneo sam knjige... Srbija je divna zemlja. Uvek ću tu doći.

Anegdota je puno u životu ovog čoveka, koji se nipošto ne može nazvati pozerom na sceni života.
- Baš sam nabaždaren na kašnjenje. Neverovatan je taj moj talenat da ne dođem na vreme, koliko god se trudio... Prva proba "Amadeusa" u Narodnom, sve stariji glumci, Ksenija Jovanović, Tasovac, Ciga Jerinić, Vlada Amidžić, bardovi... Ja od uzbuđenja pred prvu probu nikad ne mogu da zaspim... Proba u deset, ja se onesvestim oko sedam izjutra, ne čujem sat, naravno, probudim se oko jedan... Tad sam živeo u Nušićevoj, mislim da sam za dva minuta ustao, obuk'o se i bio u pozorištu... Mocarta nema prvih nekoliko scena, oni su me čekali, rešili da počnu, dotrčavam do vrata i čujem: "Vaše veličanstvo, Volfgang Amadeus Mocart"! Ulećem unutra, kleknem i poljubim imperatoru ruku! Tačno na šlagvort, jebote!

Rame uz rame sa Nikolasom Kejdžom

Koga Sergej ljubi van scene, nikada nećete čuti od njega. O lepšem polu ovako razmišlja:
- Devojke služe da se prave gluposti. Žene su nešto drugo. Rastemo zajedno, niko se nije naučen rodio, što bi rekla moja majka.

Trenutno mu je poverena jedna od glavnih rola u "Nextu":
- Ništa spektakularno, igram tipa koji juri snajperom Nikolasa Kejdža da ga rokne, a ovaj pobegne samo zato što je Kejdž. Da se ja pitam... Idem na gađanje, obučava me bivši snajperista marinac koji obučava muriju u Santa Moniki. Kaže da pola ljudi ne puca kao ja! He, daj Srbinu oružje u ruke, mislim se... Eto, ako propadnem kao konobar i glumac i ne uspem da postanem mornar i bokser, uvek mogu da budem plaćeni ubica. Čovek nikad ne zna šta sve može dok ga muka ne natera - ispričao je Sergej u intervjuu za poslednji broj magazina Elle.

Ostale vestiArhiva