Siromaštvu u Srbiji i dalje su najviše izloženi nezaposleni i domaćice, sitni poljoprivrednici i nekvalifikovani zaposleni, pokazalo je istraživanje, a povećan je rizik i za obrazovanije kategorije zaposlenih, pre svega kao rezultat spore privredne transformacije.

Saradnik Instituta Slobodan Cvejić kaže da je situacija najteža sa onima koji imaju nisku ili nikakvu kvalifikaciju, a efekti se pojačavaju ako se takva strukturna pozicija reprodukuje kroz bračni odnos.

Cvejić ocenjuje da do povećanja društvenih nejednakosti dolazi zbog usporene privredne transformacije. "Posebna pretnja je dugotrajno siromaštvo kod zaposlenih i nezaposlenih mladih i sredovečnih, koje može dovesti do stvaranja kulturnih markera i takozvane kulture bede", navodi se u istraživanju.

Porast siromaštva može biti ublažen okončanjem procesa privatizacije i obima investicija u privredu, ubrzanjem privredne reforme i jačanjem funkcije tržišta rada.

Neophodno je i ulagati u obrazovanje i obuku kao ključne činioce bolje ponude na tržištu rada i razviti posebne mere socijalne politike kojima bi od siromaštva bila zaštićena staračka domaćinstva, pogotovo ona na selu, zaključuje se u studiji.

Istraživanje je urađeno na uzorku od 1.650 pojedinaca i domaćinstava.

Ostale vestiArhiva