Srbija će, ako na referendumu građani potvrde tekst novog ustava, biti u grupi svega pet zemalja u svetu u kojima mandat poslanika pripada strankama na čijoj listi su izabrani.


Mandat poslanika do sada je i prema Zakonu o izboru narodnih poslanika i odluci Ustavnog suda Srbije bio slobodan i oni su mogli njime da raspolažu. Predlog ustava o kome će se građani izjašnjavati 28. i 29. oktobra, zaobilaznim putem predviđa da mandat pripada strankama.

U članu 102 u drugom stavu ovog teksta navodi se da je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji je predlog izabran za poslanika“. Vladimir Goati, naučni savetnik Instituta za društvene nauke, objašnjava da to znači da će stranke insistirati na blanko ostavkama kao obezbeđenju da nema preletača, odnosno da se uvodi imperativni mandat koji ne postoji u zakonodavstvu zemalja Evropske unije. Goati navodi da još samo u Bangladešu, Južnoafričkoj Republici, Panami i Indiji važi odredba da mandati pripadaju strankama.

- Ovim se cinično tvrdi da je poslanik slobodan da svoju slobodu, slobodno stavi na raspolaganje partiji. Znači, on može samo da iznosi mišljenje svog lidera. Pošto toga nije bilo ni u predlogu Vlade ni u predlogu tima predsednika Srbije, neko je u noćnom nadahnuću ubacio ovu odredbu. Ovim se narušava autonomija parlamenta i partijski lideri će ubuduće sve dogovore moći da postižu telefonom, a onda će poslanici kao poštari samo to da prenose u parlamentu - tvrdi Goati.

On navodi da je razlog verovatno činjenica da je dosta poslanika menjalo ćud prilikom glasanja u Skupštini Srbije, i navodi da je to slučaj u svim evropskim demokratijama, ali da one nisu menjale pravilo slobodnog mandata.


- U Italiji je od 1996. do 1999. godine stranačke dresove promenilo 100 poslanika, neki i po četiri puta. Sa druge strane, u Britaniji, gde je doduše većinski sistem, od 1950. do 1996. prešlo je samo šest poslanika iz jedna stranke u drugu - navodi Goati.


N. M. Jovanović
„Višak“ 65 poslanika

Goati navodi i da bi srpski parlament trebalo da ima najviše 185 poslanika.

Računicu izvodi na osnovu pravila koje je usvojeno u Evropskoj uniji da se broj mesta u parlamentu dobija iz kubnog korena broja građana u jednoj zemlji. To bi, praktično, značilo da Srbija trenutno ima „višak“ od 65 poslanika.

Ostale vestiArhiva