BEOGRAD - Trenutno u Srbiji ne postoji nijedan Centar za dnevni smeštaj starih osoba, iako bi oni s obzirom na trend starenja nacije, uveliko trebalo da budu razvijeni. Oko 10.000 starih Beograđana koristi usluge klubova za stare, dok oko 1.800 građana trenutno koristi usluge tuđe nege i pomoći u kući. Dr Lidija Kozarčanin iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike kaže da se dnevni smeštaj u velikoj meri razlikuje od tuđe nege i pomoći, kao i od smeštaja u staračkim domovima.

- Dnevni smeštaj je nešto što najviše liči na domski smeštaj, a nije to jer korisnici spavaju kod svojih kuća. Usluge dnevnog boravka je kompletna nega i to je nešto poput vrtića za stare. U Odluci o socijalnoj zaštiti u Beogradu imamo tačno propisane uslove koji moraju da se zadovolje da bi se nešto zvalo Centar za dnevni boravak. Stare osobe moraju imati organizovani prevoz od kuće do dnevnog centra i nazad, mora da se ispoštuje određena kvadratura objekta, da postoji ležaj za svaku osobu, lift, mogućnost ishrane... Znači mora da bude obezbeđen udoban boravak deset sati dnevno - kaže dr Kozarčanin.

Ona navodi da je ovaj smeštaj obično namenjen funkcionalno poluzavisnim osobama, koji moraju, na primer, da primaju redovno terapiju, koji imaju izvesni stepen invaliditeta ili problema s kretanjem i kojima treba nega i briga do te mere da porodica ne može da ih ostavi same.

- Tako nešto ne postoji nigde u Srbiji, ali nešto slično postoji zahvaljujući italijanskoj humanitarnoj organizaciji koja je već tri godine prisutna u Kragujevcu. Oni su u saradnji s lokalnim gerontološkim centrom dobili jednu prostoriju i namenili je toj funkciji. Mislim da imaju desetak korisnika koje tu zbrinjavaju - kaže dr Kozarčanin.

Centar za dnevni boravak planiran je 1995. godine u Beogradu, ali projekat nije uspeo jer je novac potrošen na izbore 1996. godine.
- Predvideli smo i to da, ako na primer starija osoba živi sama, što je čest slučaj u Beogradu, može izvesno vreme posle boravka u bolnici da provede u dnevnom centru. Planirali smo i da pravimo petodnevni boravak kao kod male dece, od ponedeljka do petka, i to bi bila sjajna varijanta za neke kod kojih se javlja prva faza dementnosti jer tu mora da bude pojačana pažnja i da se o njima strogo vodi računa - kaže dr Kozarčanin.

Inicijativa za otvaranje dnevnih centara je stalno prisutna u našoj strategiji razvoja socijalne zaštite, a po zakonu bi to trebalo da finansira lokalna zajednica.

Ostale vestiArhiva