Uvođenje principa "ljudske bezbednosti" od ključnog je značaja za normalizaciju odnosa u svim kriznim područjima sveta, pa i na Balkanu, zaključili su učesnici konferencije "Bezbednost ljudi i pomirenje", posvećene pomirenju i toleranciji u regionu.

Konferenciju, na kojoj su se okupili aktuelni i bivši zvaničnici iz regiona i sveta, lideri verskih zajednica i stručnjaci, organizuje Evropski centar za mir i razvoj, koji radi pri Univerzitetu za mir Ujedinjenih nacija.

U delu konferencije posvećenom problemima Balkana u globalnom kontekstu, nekadašnji specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju Jasuši Akaši rekao je da princip "ljudske bezbednosti" mora biti prioritet, odnosno da se bezbednost pojedinaca, a ne država, mora staviti na prvo mesto.

Govoreći o promenama u međunarodnim odnosima, Akaši je ukazao na paradoks da se u svetu i dalje strogo drži do pincipa suvereniteta, koji je, istovremeno, značajno modifikovan konceptom "humanitarne intervencije", odnosno reagovanja kako bi se sprečila humanitarna katastrofa.

Predsednik Svetskog foruma za mir i pomirenje Džejms Markam, koji je predsedavao sesijom, rekao je da se u slučaju intervencije UN u unutrašnjim sukobima, mora voditi računa da "pravo mora biti moć, a ne moć pravo".

Akaši, koji je bio izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju 1994. i 1995. godine, rekao je da se priroda mirovnih misija UN promenila u odnosu na 90-te, kada je njihov zadatak bilo održavanje mira. Prema njegovim rečima, mandat sadašnjih misija UN je prerastao u "izgradnju mira".

On je dodao da se u svetu povećao broj unutrašnjih sukoba u odnosu na broj ratova između različitih zemalja. Naveo je i da, prema ocenama Svetske banke, kod 50 odsto završenih sukoba postoji tendencija da ponovo izbiju.

Predstavnik austrijskog Saveta za evropsku politiku, ambasador Volfgang Volte, rekao je da na Balkanu postoji nada da će doći do pozitivnih promena i ukazao na proces evropskih integracija zemalja regiona.

Volte je rekao da je, uprkos krizi unutar Evropske unije oko novog ustava, Brisel jasno stavio do znanja Balkanu da je njegovo mesto u Evropi.
Dodao je da je na putu u EU najdalje odmakla Hrvatska, koja je kandidat za članstvo u Uniji, dok Srbija mora da otkloni prepreku saradnje s Haškim tribunalom kako bi napredovala na tom putu.

Skup koji je danas počeo u Skupštini Beograda, nastavljen je sesijom posvećenom iskustvima nastalim iz konačnog raspada Jugoslavije, na kome je govorio advokat iz Prištine Azem Vlasi, a govoriće i profesor američkog Univerziteta Perdju Čarls Ingrao, koordinator Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i drugi.

Ostale vestiArhiva