London - Duge i kratke, crne ili šarene, muslimanske marame u mnogim delovima Evrope izazivaju sve otvorenije negodovanje i raspravu oko toga šta bi trebalo nositi u javnosti. One su zabranjene u državnim školama u Francuskoj i Belgiji, a feredža kao njena najozbiljnija varijacija koja pokriva celo lice, zabranjena je u velikom broju evropskih gradova.
Čak i u Britaniji, u kojoj žive pripadnici brojnih kultura, feredža je nedavno izazvala kritiku Laburističke stranke - uključujući i premijera Tonija Blera koji ju je nazvao "obeležjem podele". Niz drugih pitanja, vezanih za muslimansku populaciju u Evropi, takođe je izazvao zabrinutost. Među njima su prošlogodišnji nemiri u Francuskoj, karikature proroka Muhameda u Danskoj, ubistvo holandskog reditelja Tea van Goga, teroristički napadi u Španiji i Britaniji, kao i široko rasprostranjeno protivljenje ilegalnoj imigraciji.
Frank Fregosi, stručnjak za islam u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja, izjavio je za Glas Amerike da u Evropi vlada sve veća skepsa prema islamu. On navodi da neki Evropljani strahuju od islama, a da političari iz zemalja koje su tolerisale raznolikost, poput Britanije i Holandije, postaju sve manje otvoreni.
Veo nosi većina muslimanskih žena u Evropi. Neke žene sa velom, poput Nikol Til (41), kažu da na ulicama nailaze na sve neprijatnije reakcije. Nikol je prešla u islam 2001, a sada je na čelu muslimanskog udruženja u Briselu. Ona ističe da od kada se sa velom pojavljuje u javnosti ljudi gledaju na nju sa većim neprijateljstvom nego ranije i manje je poštuju.
"Ljudi vas gurkaju na ulici jer ste žena pod velom". Evropski političari koji su kritični prema nošenju vela, posebno feredže, navode važnost integrisanja muslimanske imigrantske populacije, poput Turaka, Arapa i Afrikanaca. To je poruka zakona donetog pre dve godine u Francuskoj kojim se zabranjuje nošenje feredže i drugih verskih simbola u državnim školama.
Jan Kremers, gradonačelnik belgijskog grada Maseika, uveo je zabranu nošenja feredža. "U našem društvu i našem gradu ljudi moraju da se identifikuju jedni sa drugima. To je veoma važno u našoj zapadnoj kulturi - da ljudi jedni druge pogledaju u oči".

Odbačena tužba zbog karikatura Muhameda

Kopenhagen - Sud u Danskoj odbacio je tužbu sedam muslimanskih organizacija protiv lista koji je prošle godine prvi objavio sporne karikature proroka Muhameda. Gradski sud u Arhusu odlučio je juče da se ne može isključiti da su neki muslimani bili uvređeni zbog 12 karikatura koje su izašle u listu Jilands-posten, ali da nema razloga za pretpostavku da je cilj njihovog objavljivanja bio da se muslimani ponize. Kontroverzne karikature izazvale su žestoke i ponekad nasilne proteste širom islamskog sveta, a u pojedinim muslimanskim zemljama organizovan je bojkot robe iz Danske i drugih evropskih zemalja. Karikature, na kojima je, na primer, prorok Muhamed predstavljen sa turbanom u obliku bombe, objavljene su posle Jilands-postena i u nizu evropskih dnevnika i nedeljnika. Islam zabranjuje svako likovno predstavljanje Muhameda i drugih proroka i svetih ličnosti.

Ostale vestiArhiva