SVAKOM našem pevaču je san da napuni Centar "Sava". Tek kada to ostvari, može za sebe da kaže da je uspeo. Pevaču Sergeju Ćetkoviću je pošlo za rukom da svoj san utrostruči. Posle današnjeg koncerta, pevaće još dve večeri zaredom u ovoj beogradskoj dvorani. Ne pamti se skoro toliko interesovanje publike za koncert nekog izvođača. A da li je jedan od naših najboljih muških vokala očekivao čak tri rasprodata koncerta, na početku razgovora za naš list kaže:
- Ne patim od veličine na bilo koji način. Tri albuma i šest godina karijere je dobar razlog da napravim koncert u Centru "Sava". Osim što je najglamuroznija, ta dvorana je bitna karika u karijeri svakog od nas. Beograđani su me lepo ugostili poslednjih godina, pa sad imam priliku da ugostim i ja njih na mom prvom solističkom koncertu u glavnom gradu.

Imate li tremu?
- Kod mene trema počinje dva dana pred koncert. Više sam nervozan da sve protekne kako treba, jer ne želim da bilo šta prepustim slučaju. Imam dobru ekipu uz sebe, pa sve teče kako smo i planirali. Veću tremu imao sam u Podgorici na prvom solističkom koncertu u Crnogorskom narodnom pozorištu. Očekivao sam da me publika pred kojom sam počeo karijeru podrži i kaže: "Sad možeš dalje."

Imate li neki ritual pred izlazak na scenu?
- Pomolim se Bogu i izgovorim "Očenaš". Kad si već zakoračio na binu, nema nazad. Jednostavno, prepustim se publici...

Vlado Georgiev je napunio Centar "Sava" šest puta, a vi ste rasprodali sva tri koncerta. Obojica pevate romantične pesme. Mislite li da je zavladala "baladomanija" u našoj muzici?
- Totalno sam suprotan tome. Počeo sam karijeru brzom pesmom "Zaustaviću vreme" koja je bila veliki hit. U brzom ritmu su mi i pesme "Grad", "Nikada", "Muško sam", "Nazovi me"... Drago mi je što sam doprineo da se pop muzika vrati "iz mrtvih" i što se postavila na mesto gde treba da bude. Dugo smo zasipani muzikom sa strane, smatrali smo hrvatske melodije kao vodeće, a Olivera Dragojevića slušali kao jedinog koji je dosledan istom zvuku 50 godina. Da sam hteo da se bavim drugom vrstom muzike ili da zarađujem samo na baladama, radio bih samo to. Znate kako kažu: "Radiš ono što voliš, ali moraš od nečega i da živiš".
Smeta li vam estradna džungla?
- Ne snalazim se u njoj, ne reagujem, ne živim taj život... Imam "moju estradu" i publiku. Druga džungla me brine. Svi čekamo da se reše neke muzičke stvari i da počnemo da živimo od koncerata i autorskih prava.

Pravite pesme i za druge pevače. Utičete li tako na našu muzičku scenu?
- Uzori su mi bili Sting, Eros Ramacoti, Andrea Bočeli, Oliver Dragojević i Kemal Monteno. Kroz njihove pesme sam izgradio muzički ukus. Ako mene niko ne vidi kao uzor, šta ja tu radim? Ako se ljudi ne pronalaze u mojim pesmama, ako nekog nisam "gurnuo" i podstakao na rad, onda ne zaslužujem da budem tu gde sam.

Da li je lakše raditi za sebe ili za druge?
- Retko radim neku kompoziciju za drugog. Kolege se pronađu u onome što radim za sebe, pa traže da napravim slično za njih. Često mi se dešava da prodam pesmu, pevač je ne snimi, pa je ja ponovo otkupim od njega. Ne kažu džabe: "Nije kome je rečeno, nego kome je suđeno".

PUBLIKA
- MOJA publika dobro zna kakav sam i šta radim. Iskren. I ona je takva. Očekujem da se lepo provede na koncertu, da ne krije svoje emocije, jer ni ja ih ne krijem.

RUSKI
- PESMU "Pogled u tami" snimio sam na ruskom jeziku. Od prošlog leta u Budvi gostuje mnogo turista iz Rusije, Ukrajine i Italije. Svidela im se melodija i naučili su tekst napamet, a nisu znali ni šta pevam. Pitali su me da li ću nastupati u njihovim zemljama. Inostrana karijera ne dolazi preko noći. Treba biti strpljiv, imati meru i znati šta radiš.

Ostale vestiArhiva