Borisu Dvorniku je zadrhtala slušalica u ruci kada je, preksinoć, čuo glas Bate Živojinovića. A kada mu je stari drug rekao da bi voleo da upravo on dođe i bude kraj njega za vreme operacije na srcu za petnaestak dana, Borisu je krenula i suza niz lice.

- To je poziv koji se ne odbija - kaže Boris Dvornik za „Blic“ i nastavlja setnim glasom:

- Nisam mogao ni da sanjam da će se tako nešto desiti, da će baš mene zvati da budem uz njega kada mu budu ugrađivali bajpas na srcu. Ali, sada se više ne čudim. Shvatio sam da njemu naše prijateljstvo mnogo znači. Baš kao i meni. Nisam ga video 16 godina. Poslednji put smo zajedno bili pre početka rata, ‘90. godine kada smo zajedno snimali neku seriju. Ne znam hoćemo li se prepoznati - kroz uzdah priča poznati hrvatski glumac i seća se da je Batu upoznao kada je imao 17 godina i pohađao glumačku školu u Novom Sadu.

- Odlazio sam u Beogradsko dramsko da gledam Batu, a kasnije, kada sam i sam postao glumac, snimili smo nebrojeno filmova zajedno. Pedeset godina traje naše prijateljstvo. Mi smo se porodično družili. Moja supruga Diana i njegova Lula bile su velike prijateljice. Bata se našalio kada me je zvao i rekao mi je da ne dolazim bez žene - priča Boris ne krijući uzbuđenje što će posle toliko vremena videti druga sa kojim je za vreme rata, i zbog rata, prekinuo druženje.

- Obojica smo svašta pričali, laprdali... Nešto su mediji preuveličali, nešto i nisu. Ali, da se između nas dvojice nešto strašno desilo, sigurno me ne bi zvao. Pitaju me ljudi da li se plašim da dođem u Beograd i šta ako neko nasrne na mene. Ne mislim da će se to desiti. Ali, čak i da znam da hoće - opet bih došao! Pa ne mogu ja da zaboravim ovih naših 50 godina. Ovo nije politika, ovo je bolest. Kakav bih ja čovek bio kada bih mu rekao da ne mogu da dođem. Ništa me ne može sprečiti da vidim Batu. A nek vide i naši i vaši tamo da je prijateljstvo jače od svega - dirljivo kaže Dvornik za kraj.

Ostale vestiArhiva