Amerikanci ubrzano razrađuju planove za napade na postrojenja u Severnoj Koreji, za koja veruju da su ključna u pravljenju atomske bombe, i pojačavaju svoje nuklearne snage u tom delu Azije. Iako se zvanično i dalje daje prednost diplomatskom rešenju te eksplozivne krize na Dalekom istoku, eksperti tvrde da se Pentagon sprema na pomenute udare – krstarećim raketama „tomahavk”, drugim precizno vođenim projektilima i akcijama komandosa. Glavna meta bi bio centar u Jongbionu u kojem se reprocesira plutonijum, a mogućno i „poligon” atomskih testova kod grada Kilču.
To danas tvrdi „Vašington tajms”, pozivajući se na izjave više vojnih funkcionera, koji su tražili da im se imena ne pominju. Do obelodanjivanja ofanzivnih planova Pentagona dolazi u vreme usijavanja ovdašnje kampanje za parlamentarne izbore 7. novembra, u kojoj se vlastima naročito zamera neefikasnost ratne strategije u Iraku i taktike primenjene prema „novim nuklearnim opasnostima”.

List blizak uticajnim konzervativnim krugovima navodi da bi „tomahavci” bili ispaljivani sa podmornica i brodova i s raznih strana. Za uništenje pogona u Jongbionu bilo bi dovoljno, dodaje se, da ga pogodi šest takvih raketa.

Druga mogućnost je komandoska diverzija. Grupa specijalaca bi, navodi se, digla u vazduh jongbionski centar za nuklearna istraživanja…

Ujedno, Pentagon pojačava svoje nuklearne snage u regionu, među kojima je već devet podmornica sa atomskim projektilima. Računa se i na korišćenje skladišta projektila na pacifičkom ostrvu Guam, odakle bi ih poneli bombarderi „b-52” i „b-2”.

Vašingtonska administracija je, kako se prenosi, nedavno upoznala Južnu Koreju i Japan sa svojom namerom da upotrebi i atomsko oružje kako bi zaustavila atomsko naoružavanje Severne Koreje. List izveštava, takođe, da se Kina protivi upotrebi vojne sile protiv Pjongjanga, ali da je tim Džordža Buša ohrabren pristankom Pekinga da se Severnoj Koreji zavedu sankcije pod okriljem Saveta bezbednosti UN.

Planiranje napada ne znači da će oni i biti izvedeni, ali potvrđuju spremnost armije da izvrši udare ako tako naredi predsednik SAD. Buš je dosad više puta ponovio da bi severnokorejski transfer nuklearnog oružja ili materijala za njegovo pravljenje drugim zemljama ovde bio doživljen kao „velika opasnost”, što je diplomatski izraz kojim se najavljuje „vojni odgovor”.

U celoj ovoj priči o planiranju napada nedostaje bar jedan bitan detalj – kakve bi bile posledice razaranje postrojenja s nuklearnim materijalom. Stručnjaci su ranije upozoravali da bi katastrofu izazvalo već bombardovanje nuklearnih elektrana ili terorističko detoniranje „prljave bombe”.

Eventualni udari po mestima gde možda već postoje atomske bombe i materijal pripremljen za njihovu izgradnju, mogli bi, dakle, da proizvedu kataklizmične efekte. Da ne govorimo o mogućnosti da Severna Koreja uzvrati – atomskim oružjem po susedima.
Apokaliptični scenariji, slute optimisti, verovatno su ponajviše deo pritisaka na Pjongjang da se vrati za pregovarački sto. Gde mu – za odustajanje od atomskog naoružavanja – Kina, SAD, Rusija, Japan i Južna Koreja nude niz ekonomskih stimulansa.

Ostale vestiArhiva