Kao što se i očekivalo, bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen je juče na smrtnu kaznu vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti. Viši sud je u obrazloženju presude naveo da je Sadam Husein, zajedno sa još sedmoricom optuženih, odgovoran za ubistvo 148 meštana sela Dudžail u junu 1982.

Na smrt su osuđeni i Sadamov polubrat i bivši šef obaveštajne službe Barzan al Tirkriti i šef nekadašnjeg Revolucionarnog suda Avad Hamed al Bandar, dok je na doživotnu robiju osuđen bivši irački potpredsednik Taha Jasin Ramadan.

Tokom izricanja presude, Sadam je stalno prekidao sudiju i vidno uznemiren uzvikivao - „Živeo Irak“ , „Alahu ekber“ (Alah je veliki) i „Neka dugo živi časni narod, smrt njegovim neprijateljima“. Po izricanju presude, Sadam se vidno tresao.

Žalbu odbrane, koja je automatska po statutu suda, u slučaju izricanja najteže kazne razmatraće devetočlano sudijsko veće i, ukoliko presuda bude potvrđena, smrtna kazna se mora izvršiti u roku od 30 dana. Sadam Husein je izjavio da želi da izađe pred streljački vod, a ne da bude obešen. SAD i Britanija su pozdravile izricanje smrtne kazne. Američki ambasador u Iraku Zelmaj Halizad je presudu opisao kao „kamen temeljac za Irak“. Britanski šef diplomatije Margaret Beket je istakla da su optuženi izvedeni pred irački sud i da su kažnjeni za zločine koje su počinili.

Advokati odbrane zatražili su ranije odlaganje izricanja presude i tvrdnjom da je ona tempirana da pomogne republikancima predsednika SAD Džordža Buša u predstojećim izborima za Senat.

Na početku izricanja presude, sudija je iz sudnice izbacio nekadašnjeg američkog državnog tužioca Remzija Klarka, zbog nepoštovanja suda. Organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešenel“ osudila je smrtnu presudu izrečenu Sadamu i dvojici njegovih saradnika, ocenjujući suđenje kao „nepravedno i ispunjeno ozbiljnim propustima“.

Negativne reakcije stigle su i iz Rusije. Šefovi spoljnopolitičkih odbora Donjeg i Gornjeg doma parlamenta Konstantin Kosačov i Mihail Margelov izjavili su da će smrtna kazna izazvati još veće podele u Iraku.

Vlasti u Bagdadu uvele su dodatne pojačane mere bezbednosti u pokušaju da se spreči izbijanje naslja. Vojska je u stanju pripravnosti, a vlada je vojnicima zabranila odsustvo, izlazak iz kasarni i najavila policijski čas u Bagdadu i u još dve pokrajine. U Tikritu, Sadamovom rodnom gradu, severno od Bagdada, oko 1.000 ljudi je, uprkos policijskom času, izašlo na ulice noseći fotografije „najvećeg sina tog grada“.

A. Petrović
Život diktatora

Sadam Husein (69) bio je na čelu Iraka od 1979. do 2003. Uhapšen je 14. decembra 2003. u skloništu u Tikritu, gde se devet meseci skrivao od američko-britanskih snaga, koje su u martu te godine izvršile invaziju na Irak.

28. april 1937. - Sadam je rođen u selu Al Avdži, nedaleko od grada Tikrita.

Oktobar 1956. - Pridružuje pobuni protiv tadašnje probritanske rojalističke vlasti i postaje pripadnik militantnog krila u svearapskoj BAAS partiji.

Oktobar 1959. - Godinu dana posle pada monarhije učestvuje u neuspelom pokušaju atentata na iračkog premijera Abdela Karima Kasema, posle čega beži iz zemlje.

Februar 1963. - Vraća se u zemlju ubrzo nakon dolaska BAAS partije na vlast. Devet meseci kasnije ta partija je zbačena sa vlasti, a Husein je uhapšen i zatvoren.

17. Jul 1968. - Husein i pripadnici BAAS partije preuzimaju vlast u Iraku.

Mart 1975. - Kao potpredsednik Revolucionarnog komandnog saveta potpisao je dogovor o granici sa iranskim šahom Rezom Pahlavijem.

16. juli 1979. - Husein formalno preuzima vlast.

22. septembar 1980. - Započinje osmogodišnji rat sa Iranom.

16. mart 1988. - Iračke vlasti hemijskim oružjem ubile oko 5.000 civila Kurda u gradu Halabja.

20. avgust 1988. - Nastupilo je zvanično primirje u iransko-iračkom ratu.

2. avgust 1990. - Irak je izvršio invaziju na Kuvajt, zbog čega su UN uvele sankcije prema Iraku.

17. januar 1991. - SAD, V. Britaniija i Francuska pokrenule vazdušne udare na Irak kao odgovor na invaziju na Kuvajt. Nakon mesec dana, iračke snage su proterane i Kuvajt je oslobođen.

3. april 1991. - Savet bezbednosti UN naredio je Iraku da uništi hemijsko, biološko, nuklearno oružje, kao i projektile velikog dometa.

22. februar 1998. - U posetu Bagdadu dolazi Generalni sekretar UN Kofi Anan, a Sadam pristaje na inspekciju predsedničkih palata.

15. oktobar 2002. - Na referendumu, prema zvaničnim rezultatima, Sadama podržava sto odsto Iračana.

Ostale vestiArhiva