Istraživanje urađeno za vladinu Kancelariju za pridruživanje EU pokazalo je, međutim, da polovina ispitanih ne zna da je nesaradnja sa Hagom najveća prepreka evropskim integracijama, a upravo to će biti jedna od ključnih zamerki Srbiji u godišnjem izveštaju Evropske komisije.

Direktorka Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević očekuje da će ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji će biti objavljen 8. novembra, pohvaliti donošenje ustava, ekonomske reforme i napredak u primeni evropskih standarda. Ona je, istovremeno svesna da će Srbija biti kritikovana zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom.

"Sasvim sam sigurna da ćemo imati jako pozitivan stav u odnosu na ispunjavanje ekonomskih kriterijuma. Ta ocena EU ne može biti drugačija nego drugih međunarodnih institucija", kaže ona.

"Kada je reč o ispunjavanju evropskih standarda očekujem vrlo pozitivnu ocenu jer smo uradili jako puno na usvajanju zakona i njihovoj implementaciji", navodi Miščevićeva.

"Kada je reč o političkim kriterijumima, sigurna sam da će kao jedna od vrlo važnih kriterijuma, usvajanje ustava, biti ocenjen pozitino. No, ono što znamo u izveštaju će biti negativno ocenjena saradnja s Haškim tribunalom", kaže ona.

70 odsto za ulazak u EU


Istraživanje Kancelarije na čijem je Tanja Miščević čelu pokazalo je da bi 70 odsto građana na referendumu glasalo za ulazak u EU.

Iako nisu spremni da se menjaju postojeće životne navike zarad članstva u Uniji, građani Srbije smatraju da je prirodno da tamo budu do 2019. godine. Procenat onih koji su protiv članstva je stabilan i da se proteklih godina kretao oko 12 odsto.

Istovremeno, građani ne znaju dokle su stigli pregovori sa Briselom. Čak 44 odsto građana Srbije misli da su pregovori o pridruživanju EU u toku, 40 odsto da su suspendovani, a šest odsto da su trajno prekinuti.

Polovina podržava saradnju sa Hagom jer zna da je to uslov za nastavak pregovora, a druga polovina kaže da im to nije poznato. "Kada drugoj polovini građan objasnite da je to uslov za nastavak procesa stabilizacije i pridruživanja, 25 posto je još onih koji shvataju da je neophodno uspostaviti punu saradnju", smatra Tanja Miščević.

"Onda veliki procenat građana razumeva da je puna saradnja uslov za nastavak pregovora. Ovaj nam podatak govori da imamo mešovite ili pomešane poruke koje dolaze od vlasti", kaže ona.

Miščevićeva je rekla rezultati pokazuju da je EU i dalje među građanima Srbije jedna od najuglednijih međunarodnih institucija, ali je dodala da se broj neodlučnih povećava, pošto su pregovori sa EU suspendovani u maju.

Mladi i putovanja

Članstvo najviše podržavaju mladi, koji u njemu vide mogućnost da se nesmetano školuju, rade i žive u nekoj od evropskih zemalja.

Za građane Srbije biti građanin EU pre svega znači pravo na rad u bilo kojoj članici Unije (73 odsto), mogućnost studiranja (54 odsto mladih) i pravo stalnog boravka u EU (49 odsto iznad 30 godina i 59 odsto mladih).

Za ogroman broj građana Srbije EU je daleki san. Osamdeset odsto ispitanika istraživanja Kancelarije za pridruživanje kaže da u proteklih godinu dana nije putovalo u inostranstvo, što Tanja Miščević ocenjuje kao poražavajuće.

Oni koji jesu za destinacije su birali Crnu Goru zatim u Mađarsku ili Grčku. Tek šest odsto putovalo je u Austriju a samo dva odsto u Francusku i Španiju. Možda i zbog toga tek 43 odsto građana Srbije smatra da su i sami Evropljani.

Ostale vestiArhiva