Na skali od 1,0 (koliko imaju najkorumpiranije zemlje) do 10, indeks je 3,0, pokazalo je danas objavljeno istraživanje globalne organizacije za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel. Korupcija do indeksa 5,0 smatra se ozbiljnim sistemskim problemom. Ukrštanjem podataka, vidi se da građani najintenzivniju korpuciju vide u sudstvu, državnoj upravi, zdravstvu i političkim partijama.

Direktor Transparantnosti Srbija Vladimir Goati je, predstavljajući istraživanje, ukazao na to da je Srbija napravila pomak od 2000. Tada je sa indeksom 1,3 bila na pretposlednjem mestu u svetu, ispred Nigerije.

U 2003. indeks percepcije korupcije u Srbiji bio je 2,3, u 2004. 2,7, a prošle godine 2,8. "To je sintetički pokazatelj jer je pojava korupcije teško uhvatljiva, treba biti oprezan i obazriv ako se generalizuje", upozorio je Goati, ocenjujući da se nivo korupcije u zemlji, iako sporo, ipak smanjuje.

Od zemalja na prostoru SFRJ, najmanji indeks ima Slovenija, 6,4, a slede Hrvatska, 3,4, Srbija, Bosna i Hercegovina, 2,9, i Makedonija, 2,7.

Najmanju korupciju imaju Finska, Island i Novi Zeland, gde je koeficijent 9,6, a na dnu su Irak i Mjanmarska unija s 1,9 i Haiti, 1,8.

Šabić: Zadovoljstvo i zabrinutost

Transparensijev indeks percepcije korupcije za Srbiju od 3,0 daje razloge za zadovoljstvo, ali još više za zabrinutost, ocenio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

On je u saopštenju za javnost ukazao da je ocena za 0,2 bolja nego prethodne godine, ali izuzetno daleko od nivoa 5,0, što bi značilo da je korupcija svedena na podnošljive razmere.

Poverenik je takođe ukazao da su bivše socijalističke zemlje koje su bolje rangirane od Srbije, kao što su Slovenija, Mađarska i Slovačka, ostvarile značajne rezultate u borbi protiv korupcije striktnom primenom prava na pristup informacijama.

"To su iskustva koja ne smemo da ignorišemo već treba da ih uvažavamo i sledimo", saopštio je Šabić.

Ostale vestiArhiva