Dan posle izricanja smrtne kazne bivšem iračkom predsedniku, sve je više apela upućenih iračkim vlastima da Sadam Husein ne bude obešen.


Tako je Finska, trenutno predsedavajuća na čelu EU, pozvala vlasti u Bagdadu da se „uzdrže od izvršenja“ smrtne kazne. Komesar UN za ljudska prava Luis Arbur je pozvala na uvođenje „moratorijuma na egzekuciju“ i naglasila da Sadam ima pravo na „pravedan žalbeni postupak“. Iz Saveta Evrope je upozoreno da bi izvršenje smrtne presude bilo opasno, jer bi poslalo poruku da je novi Irak stvoren na osveti. Protiv smrtne kazne juče se izjasnio i britanski premijer Toni Bler. On je istakao da se Velika Britanija protivi smrtnoj kazni bez obzira na to da li je u pitanju Sadam Husein ili neko drugi. Reakcija Blera usledila je dan pošto je britanska šefica diplomatije Margaret Beket pozdravila izricanje smrtne kazne bivšem iračkom predsedniku.

Reagovao je i Vatikan, a zvaničnici Rimokatoličke crkve smatraju da ne bi trebalo da se izvrši smrtna kazna izrečena Sadamu Huseinu i njegovim saradnicima, čak iako je počinio zločine protiv čovečnosti. Kardinal Renato Martino, predsedavajući vatikanskog Saveta za pravdu i mir, rekao je da bi sprovođenje smrtne kazne vešanjem bilo „neopravdano osvetoljubiv postupak“.

Ulice Bagdada juče su bile gotovo puste. Tek poneki pešak i automobil kršili su policijski čas koji su vlasti uvele plašeći se izbijanja nemira posle izricanja presude. Policijski čas ističe danas pre podne.

Nekadašnji neprikosnoveni lider Iraka je osuđen na smrtnu kaznu vešanjem zbog zločina protiv čovečnosti i odgovornosti za smrt 148 meštana sela Dudžail u junu 1982. Izricanje smrtne kazne izazvalo je različite reakcije kako u samom Iraku (gde su jedni slavili, a drugi protestovali), tako i širom planete.

Republikanci koriste smrtnu kaznu

Uoči današnjih izbora za američki Kongres jasno je da se republikanci nadaju da će smrtna kazna Sadamu Huseinu poboljšati rejting stranke, bar onoliko koliko je to, pre dve godine, na javno mnjenje uticalo njegovo hapšenje. Bela kuća je odlučno odbacila optužbe da je kraj suđenja bivšem iračkom lideru namerno tempiran svega dva dana pred parlamentarne izbore u SAD, gde se Bušovi republikanci nalaze pred gotovo izvesnim gubitkom kontrole nad Kongresom. Ipak, američki predsednik Džordž Buš poslednja dva dana kampanje u koju se lično uključio nije propuštao nijednu priliku da prokomentariše presudu, rekavši da je to „veliko dostignuće za mladu iračku demokratiju“.

Sadam - šta je sledeće?

5. novembar: Sadam Husein proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti - zbog udela u ubistvu 148 šiita u Dudžailu 1982. godine - i osuđen na smrt vešanjem

15. novembar: Presuda mora da se pošalje apelacionom sudu u roku od deset dana

5. decembar: Tužilac mora da predstavi svoj slučaj apelacionom sudu, koji ima devet sudija, u roku od 20 dana

4. januar 2007: Ukoliko smrtna presuda bude potvrđena*, mora da se izvrši u roku od 30 dana. Iračko tripartitno predsedništvo mora da potpiše dokumenta o pogubljenju

*Apelacioni sud može da razmatra presudu koliko god želi

Ostale vestiArhiva