U delu izveštaja o napretku Srbije, koji će predstaviti komesar Oli Ren, navodi se da je Srbija ove godine napredovala u primeni političkih i ekonomskih merila EU, ali da nedostatak saradnje s Haškim sudom i dalje koči obnavljanje pregovora o sporazumu o pridruživanju. Iako je je donošenje ustava ocenjeno kao korak napred, navode se neki problemi, pre svega u pravosuđu.

Postoji zabrinutost oko nekih područja u novom ustavu, posebno kada je u pitanju nezavisnost sudstva. Navodi se da postoji zabrinutost zbog pomanjkanja objektivnih mehanizama, oslobođenih političkog uticaja za unapređivanje i smenjivanje tužilaca i sudija.

Zabrinutost je ispoljena i u pogledu "političkog nadzora nad mandatima parlamentaraca". Istaknuta su poboljšanja u radu srpskog parlamenta, ali i to da su neki poslanici lišeni svojih mandata na osporavajući način.

Problem može predstavljati i nedostatak teritorijalne decentralizacije i dvosmislenosti u primeni domaćih i međunarodnih zakona.

U dokumentu se navodi i da je reforma odbrane nastavljena, ali uz teškoće i otpore nekih elemenata vojske. Civilni nadzor nad oružanim snagama je nedovoljan, stoji u zaključcima Komisije.

Međuetnička situacija u Vojvodini je poboljšana i tamo su u opadanju incidenti, ali se ukazuje na zategnutost na jugu Srbije i u Sandžaku.

Evropska komisija smatra i da rešenje za status Kosova mora obezbediti temelj za "stabilnu demokratiju" za sve žitelje i "učvrstiti vladavinu zakona i pospešiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava".

U izveštaju Brisela navodi se da su odnosi između kosovskih Srba i kosovskih Albanaca i dalje zaoštreni, da su manjine na Kosovu i dalje u nepovoljnom položaju, a uslovi za povratak raseljenih i izbeglica i dalje teški.

Ren: Srbija može stići ostatak regiona

Evropski komesar Oli Ren je izjavio da je u Srbiji došlo do ohrabrujućeg razvoja i da, čim se prevazidje prepreka saradnje s Haškim sudom, Srbija može vrlo brzo "osloboditi svoje ogromne političke i ekonomske kapacitete" i ubrzati put u Evropu.

Ren je to rekao posle objavljivanja izveštaja Evropske komisije o političkom i ekonomskom napretku Srbije i drugih balkanskih zemalja u pridruživanju Evropskoj uniji.

Evropski komesar je medju "ohrabrujuće razvoje" svrstao i "glatko" rešavanje pitanja posle otcepljenja Crne Gore iz državne zajednice SCG.

Ren je naglasio da se makroekonomska situacija u Srbiji poboljšala i da je srpska država pokazala značajnu institucionalnu sposobnost, što govori o tome da "zaista ima sposobnost da dostigne ostatak regiona na putu ka Evropi".

Prvo ustav, pa proširenje

Evropska unija ne bi trebalo da prihvati nove države-članice pre nego što reši pitanje blokade usvajanja evropskog ustava, ocenila je Evropska komisija.

"Treba pronaći ustavno rešenje kada sledeća država bude bila spremna za prijem", ocenila je Komisija u izveštaju o strategiji proširenja EU.

U tekstu se navodi da je "ustavna reforma neophodna za poboljšanje efikasnosti donošenja odluke o proširenju EU".

Ta preporuka se ne odnosi na Bugarsku i Rumuniju, koje od 1. januara 2007. godine zvanično ulaze u EU.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je u nekoliko navrata govorio da je neophodno rešiti pitanje usvajanje evropskog ustava.

"Učlanjenje za mnogo godina"

U izveštaju Evropske komisije biće navedeno i da su sve zemlje zapadnog Balkana učinile napredak, ali da se prijem novih članica u Evropsku uniju može očekivati tek na srednji ili duži rok.

Naglašava se da će do učlanjenja zemalja regiona u Uniju proći mnogo godina, a Brisel se poziva da se uzdrži od određivanja konkretnih datuma.

Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže za B92 da će u izveštaju preovladati dva stava Evropske komisije: "Prvi je blagonaklonost prema našim evropskim integracijama generalno gledano, dakle, neće nam se osporiti perspektiva članstva", kaže ona.

"Istovremeno, dobićemo jedan odlučan stav da daljeg napretka u integracijama nema, kao što nema ni nastavka pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bez pune saradnje sa Tribunalom", navodi on.

Teokarević kaže da se teško može predvideti šta znači formulacija o "srednjem i dužem roku" za prijem novih zemalja. "Opšti kontekst za dalje proširenje je veoma loš. Na samom smo 'repu' zemalja koje žele članstvo u Uniji", kaže on.

"Važno je da naša javnost shvati da neće biti kolektivnog primanja novih članica, već će svaka zemlja na osnovu svojih rezultata u reformama biti ocenjivana i primana. Moje mišljenje je da u narednih deset godina mi ne možemo očekivati da postanemo članica EU", kaže Teokarević.

Ostale vestiArhiva