Akreditacija visokoškolskih ustanova u Srbiji počeće za nekoliko dana. Nacionalni savet za visoko obrazovanje usvojio je standarde i postupke za akreditaciju, a sve državne i privatne visokoškolske ustanove koje žele da dobiju dozvolu za rad moraće uz zahtev za akreditaciju da plate i do milion dinara. Iznos će zavisiti od broja studijskih programa koje ustanova ima.

U postupku akreditacije utvrđuje se da li visokoškolska ustanova ispunjava uslove koji su predviđeni Zakonom o visokom obrazovanju, pre svega, u pogledu prostora, studijskih programa, nastavnog kadra i opreme. Postupak akreditacije zvanično će početi za nekoliko dana, kada standardi za akreditaciju budu objavljeni u Službenom glasniku. Akreditaciju će prvo morati da prođu sve više škole, a potom svi fakulteti i univerziteti, što znači da će oko 200 institucija u Srbiji biti obuhvaćeno ovim postupkom. Očekuje se da će akreditacija viših škola biti završena do marta sledeće godine, a ostalih visokoškolskih ustanova tek za tri godine.

- Visokoškolska ustanova moraće da za akreditaciju studijskog programa plati 180.000 dinara, a ako ima šest programa, taj iznos može da pređe milion dinara. Za svaku ustanovu biće zadužena po dva recenzenta (niko neće znati ko je zadužen za koju ustanovu kako bi se izbegli pritisci na njihov rad) i oni se moraju platiti iz sredstava koje uplate visokoškolske ustanove - rekao je prof. dr Obrad Stanojević, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Međutim, naš sagovornik dodaje da je akreditacija bila jedini način da se unese malo reda u džunglu koja se sada zove visoko školstvo.

- U Srbiji trenutno ima više visokoškolskih ustanova nego kioska na ulicama. Nemamo ništa protiv privatnih fakulteta. Ali, kada vidimo da je prolaznost studenata na državnim univerzitetima kod pojedinih profesora jedva deset odsto, a kod tih istih profesora prolaznost naglo poraste na 90 odsto kada pređu na privatni fakultet, odmah znamo da nešto nije u redu - kaže profesor Stanojević i naglašava da se u visoko školstvo u Srbiji mora uvesti red, inače ćemo imati lekare koji nisu u stanju da operišu ili arhitekte koji ne umeju da projektuju.

- Svrha standarda za akreditaciju je da se podigne lestvica vrednosti. Bojim se da sada oni koji imaju novac plaćaju diplomu, a ne dobijaju odgovarajuće znanje - kaže Stanojević.

Ključni standardi, kaže naš sagovornik, kojima će se rukovoditi Komisija za akreditaciju, svakako su kvalitetni studijski programi, ali i standardi u pogledu prostora (fakulteti moraju imati četiri metra kvadratna po studentu ili dva metra kvadratna ako rade u dve smene, najmanje 70 odsto nastavnog kadra mora biti u stalnom radnom odnosu, u bibliotekama mora biti najmanje 1.000 udžbenika iz kojih se izvodi nastavni proces, a visokoškolska ustanova mora doneti pravilnik o udžbenicima koji jasno precizira ko može da piše i štampa udžbenike...

Šansa da se poprave

Visokoškolske ustanove koje zadovolje standarde dobiće uverenje o akreditaciji ustanove, odnosno studijskog programa. Međutim, ako Komisija za akreditaciju nije zadovoljna, izdaje ustanovi akt upozorenja i ukazuje na određene nedostatke, a ustanovi se ostavlja rok od godinu dana da ih otkloni. Visokoškolskim ustanovama koje ne ispune standarde ni posle upozorenja, biće zabranjen dalji rad.

Ostale vestiArhiva