Za nezavisnost sudstva potrebne su mnogo čvršće garancije od onih koje načelno proklamuje novi ustav, smatraju u Društvu sudija Srbije.

– Načelo podele vlasti podrazumeva nezavisnost sudstva, ali garancije nezavisnosti spuštene su sa ustavnog na zakonski nivo. Ustav ima dobrih rešenja u pogledu izbora i razrešenja sudija koji su u nadležnosti Visokog saveta sudstva, kao načelno nezavisnog tela koje treba da ublaži uticaj politike. Ono sada predlaže i bira sudije, a odlučuje i o njihovom napredovanju, što je do sada bilo u nadležnosti Narodne skupštine. Međutim, sporan je način uređenja samog Visokog saveta sudstva, koje je, po sastavu i načinu izbora njegovih članova, zapravo jedno skupštinsko telo. Bira ga isključivo Skupština – kaže za „Politiku” sudija Okružnog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika i portparol Društva sudija Srbije.

– Većinu članova Visokog saveta pravosuđa čine sudije, njih sedam, ali sporno je – kaže Hadžiomerović – što sve njih bira parlament. Naime, u sastav Visokog saveta ulazi, po funkciji, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (dosadašnji Vrhovni sud), koga na tu funkciju bira parlament. Stalni članovi Visokog saveta, po funkciji su još i ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Svi ostali su izborni članovi, a bira ih Skupština.

– Ispunjen je uslov da to telo treba da ima najmanje polovinu sudija, ali bi oni trebalo da budu birani od sudija koji bi im „odozdo” poverili zaštitu nezavisnosti sudstva. Čak nije predviđeno ni da ih parlament bira na predlog sudija, kao što je moglo biti propisano da jednog advokata parlament bira na predlog advokata. Ovako, ako Skupština bira članove Visokog saveta, ne možemo znati da li će te sudije i advokat biti birani da bi zastupali određene političke interese, iako formalno nisu članovi političkih stranaka – kaže Hadžiomerović.

– Ustav ne propisuje ni razloge za prestanak članstva u Visokom savetu sudstva, to se ostavlja zakonu. Postoje samo dve garancije nezavisnosti Visokog saveta pravosuđa – kaže Hadžiomerović. – To su mandat od pet godina, osim za članove po položaju, i isti imunitet kakav uživaju sudije.

Nije dobro – kaže naš sagovornik – ni to što predsednike sudova bira parlament. Ranije je procedura za izbor predsednika sudova i sudija bila ista.

– U Miloševićevo vreme predsednici sudova su postavljani „odozgo” i bili su instrument politike, pa su raspoređivali određene predmete „od važnosti” sudijama na koje su mogli da izvrše uticaj u pogledu odlučivanja, a mogli su da utiču i na to da li će sudija napredovati u karijeri ili dobiti stan – kaže Hadžiomerović.

On ocenjuje da je politika uvek zainteresovana da ima „svoje ljude” na predsedničkim mestima u sudovima. Međutim, predsednik svakog suda treba da bude „prvi među jednakima” i zato treba da ga bira Visoki savet sudstva.

Nedorečeno je i načelo nepremestivosti sudija. Ustav kaže da sudija može samo uz svoju saglasnost da bude premešten u drugi sud, ali da „u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti premešten ili upućen u drugi sud”.

– Ovde nedostaje mala garancija da će sudija biti premešten u sud istog ranga ili stepena. Jer, iz ovoga kako je napisano proizilazi da bi sudija Vrhovnog suda, čiji će deo nadležnosti biti prenet na apelacione sudova, mogao da bude premešten, na primer, u Opštinski sud u Babušnici. Ne verujem da će se to desiti, ali dovoljno je da može da se dogodi – kaže portparol Društva sudija Srbije.

On smatra da probni mandat od tri godine za novoizabrane sudije nije neophodan. Mnogo je važnije, kaže, da postoji sistem koji u svakom trenutku može izbaciti one koji nisu kvalitetni. U ustavu se ne spominje, na primer, disciplinska odgovornost sudija koja takođe treba da bude jedna od garancija nezavisnosti, isto kao i materijalni položaj. – Ne bi bilo loše – kaže Hadžiomerović – da i sudijske plate budu garantovane ustavom ili bar zakonom, kao što je slučaj u mnogim državama, jer je i to jedan garant lične nezavisnosti sudije.

– Nezavisnost je za sudiju obaveza, a ne njegova privilegija. Nezavisnost treba da bude naš teret, a ne naše pravo. Sudije ne treba da budu nezavisne zbog sebe nego zbog građana, jer je nezavisnost sudstva u interesu građana – zaključuje Omer Hadžiomerović.

Ostale vestiArhiva