Šegrti, kalfe i majstori zanata vratiće se u nekoliko desetina hiljada srpskih radnji i radionica ako poslanici usvoje novi zakon o zanatstvu, čiji je nacrt već upućen Narodnoj skupštini.


Blagoje Stanisavljević, predsednik niškog Udruženja zanatlija i član stručnog tima za izradu nacrta zakona, kaže za naš list da se osim novih naziva zanatskih titula planira i osnivanje zanatskih esnafa, zanatskih komora i veća briga o stručnom osposobljavanju budućih zanatlija.

- Nova regulativa ima za cilj da se reformiše i unapredi zanatstvo koje je preživelo teške godine tranzicije i koje bi trebalo da bude temelj privrede. Nacrt je gotovo identičan nemačkom zakonu o zanatstvu koji je po procenama stručnjaka najprihvatljiviji za naše uslove. Posebna pažnja posvećena je stručnom obrazovanju zanatlija. Školovanje šegrta, učenika u zanatstvu, obavljaće se u profesionalnim školama sa dualnim sistemom - kombinacijom prakse i teorije, s tim što će za razliku od sadašnjeg sistema obrazovanja praksa biti takva da po završetku školovanja oni odmah budu osposobljeni za posao. Šegrti će po okončanju trogodišnjeg ili troipogodišnjeg školovanja moći da dobiju zvanje kalfe (pomoćnika) nakon dve godine prakse i uz dodatno obrazovanje pri zanatskoj komori, ili majstora zanata posle tri godine radnog staža i položenog stručnog ispita pred majstorskom komisijom - objašnjava Stanisavljević.

Važne novine koje donosi zakon su i ponovno vraćanje majstorskog pisma, kao vrhunskog dokaza o stručnoj osposobljenosti i nove organizacije sistema zanatstva.


- Umesto dosadašnjih udruženja zanatlija, postojaće esnafska udruženja, a umesto sekcija, u njima će se osnivati zanatski esnafi (krojački, obućarski, frizerski...). Novina je i to što će se po prvi put osnovati četiri zanatske komore - u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, i jedna nacionalna zanatska komora u prestonici, koja će brinuti o zanatskom registru - navodi Stanisavljević. Komore će voditi brigu o izdavanju dozvola za rad i majstorskih pisama, a putem Centra za prekvalifikaciju i o stručnom osposobljavanju, oživljavanju starih zanata, prekvalifikacijama, za stare i umetničke zanate, samozapošljavanju, preduzetničkim inicijativama, mikrokreditima...

- Ovakva nova zakonska rešenja potvrda su da se niško udruženje zanatlija već 10 godina nalazi na pravom putu. Do sada smo stručno prekvalifikovali oko 7.000 tehnoloških viškova, a jedini u Srbiji već godinama izdajemo majstorska pisma, pa su se naša pozitivna iskustva našla i u novom zakonu - veli Stanisavljević.

Izrada nacrta novog zakona trajala je godinu dana, a prema procenama upućenih, poslanici će o njemu raspravljati tek za četiri meseca.

Zanatlije u Srbiji
- 82.000 zanatskih radnji
- 63.000 trgovinskih radnji
- 17.500 ugostiteljskih radnji
- 23.000 prevoznika
- 460.000 zaposlenih u samostalnim delatnostima

Ostale vestiArhiva