BEOGRAD - Sada kada više nema sumnje da je Srbija na kartu izbora produžila partiju, sa Kosmetom na talonu, pitanje je samo kako će Marti Ahtisari da promeša špil i da li će posle toga međunarodna zajednica proglasiti pobednika ili ćemo nastaviti da pregovaramo. U srpskom pregovaračkom timu kažu da "niko pouzdano ne zna kako bi situacija trebalo da se razvija posle 21. januara", ali da se Beograd nada da će i UNOSEK-ov dokument biti podložan diskusiji onako kako je to najavila Rusija. Isti kažu i da imamo keca u rukavu, ali i preciziraju da je to međunarodno pravo koje je na našoj strani. Samo, ne spominju da smo na tu kartu već igrali i nismo dobili. Onima koji još nisu shvatili da Srbija ne pregovara o tome da se Šiptarima ne dozvoli nezavisnost, već pokušava da "izvuče Kosovo iz nezavisnosti koju već ima", objašnjenje Gorana Bogdanovića, jednog od pregovarača, otvoriće oči.

- Kosovo i Metohija je nezavisno od Kumanovskog sporazuma 1999. godine. Srbija tamo nema svoju vojsku, policiju, pravosuđe - ni jedan oblik državnosti. Mi se sada borimo da vratimo bar jedan deo državnih nadležnosti nad Kosovom i da ga izvučemo koliko možemo iz faktičke nezavisnosti - kaže za Glas Bogdanović i dodaje da se za to moramo boriti sada, odnosno u periodu dok Ahtisari još nije završio svoj nacrt statusa.
Međutim, Bogdanović ističe da se Srbija ne bori za nadležnosti kao što su vojska i policija i da se neće boriti za to, već za platformu čija se suština ogleda u tome da Kosovo ne može da dobije stolicu u UN.

- Ko normalan može da pomisli da Srbija može da ima svoju vojsku i policiju na Kosovu kad je tamo NATO, a mi nismo ni u toj organizaciji ni u Partnerstvu za mir. Mi sada moramo da se diplomatskom ofanzivom izborimo da dobronamerne članice Kontakt grupe i Saveta bezbednosti shvate koliko je pogubno dati Kosovu nezavisnost - precizirao je Bogdanović.
Ako Ahtisarijev predlog ipak ne bude u skladu sa međunarodnim pravom, Bogdanović je najavio da da će naš tim izaći sa primedbama i da će glavni argument biti međunarodne rezolucije. To isto je bio jedini argument koji su protekle nedelje najavili i predsednik i premijer Srbije, tako da zapravo nemamo keca u rukavu.

Čak je i Boris Tadić ocenio da je Kosovo za sada bliže nezavisnosti nego autonomiji i da će Kontakt grupa usaglašavati svoje stavove, prema čemu ne treba da imamo iluzija. Dok Agim Čeku najavljuje da će proglasiti nezavisnost i bez rezolucije Saveta bezbednosti, Tadić se oslanja na "dobronamernu diplomatiju i pravnu borbu". A šta smo onda radili do sada i / ili gde nas je to dovelo? Vojislav Koštunica je ponovio da se Prištini nudi najveći stepen autonomije i da je njegova vlada izašla sa predlogom da se pokrajina prvi put uredi na jasnim demokratskim principima. Pored ovih "rešenja" Koštunica je odlučno istakao i da će Kosovo biti važan deo njegove predizborne kampanje, kao i drugih stranaka. U to nema sumnje. Pitanje je samo da li će se time izboriti za Kosovo ili za vlast u državi smanjenih gabarita.
Kako god da se završi (ni) je fer. Ako pobedi Priština - nosi sve, jer se za to i borila, a Beogradu možda ostanu mrvice.

Ostale vestiArhiva