Američki ambasador u Beogradu je u emisiji Kažiprst Radija B92 rekao da će Beograd i Priština igrati kritičnu ulogu u procesu kosovskog rešenja, što znači da su te dve strane odgovorne za primenu dogovora koji se postigne, dok će međunarodna zajednica igrati centralnu ulogu - njena odgovornost biće njeno bezbednosno i političko prisustvo na Kosovu.

Ambasador SAD-a tvrdi da je Kosovo visoko na listi američkih prioriteta u Evropi. Polt je ujedno protumačio i stav Kontakt grupe da se predlog rešenja za status Kosova obelodani odmah posle izbora u Srbiji.

"Posle odlaganja, to znači odmah posle izbora, nekoliko dana, nedelju ili dve, ali ubrzo posle izbora, dvema stranama će biti predstavljen predlog gospodina Ahtisarija. Posle toga želimo da brzo nastavimo ka završetku tog procesa."

Polt je naveo i da očuvanje teritorijalnog integriteta nije centralno pitanje u razgovorima o Kosovu. "Da li da zaštitimo teritorijalni integritet svakog režima koji izabere da ubija svoje sopstvene građane“, upitao je ambasador SAD-a i dodao da misli da je u međunarodnom interesu da svi imaju ista prava.

"Beograd će morati da živi, kao što će i Priština morati da živi, sa ishodom kosovskog dogovora. Obe strane mogu da izaberu da nastave i opiru se tome, bore se protiv toga i žive u stalnom animozitetu prema takvom dogovoru. Ukoliko Beograd odbije postignut dogovor o Kosovu i kaže - mi ćemo se opirati ovome - voleo bih da znam da li ljudi u Srbiji zaista žele takvu budućnost", objasnio je Polt.

Ambasador kaže i da nije isključena mogućnost da na Kosovu dođe do nasilja, ali i da ono neće biti tolerisano. "Na Kosovu postoji nasilna prošlost i ne zaboravimo ko je započeo tu nasilnu prošlost u devedesetim godinama. To je bio Miloševićev režim", kaže on.

"I naravno da može biti nasilja kao reakcija na dogovor. Mislim da bi to bila velika greška bilo koje grupe koja počini nasilje, jer neće biti tolerisano od strane međunarodne zajednice, i neće biti dobro za grupu koja počne nasilje, ma koja to grupa bila", kaže Polt.

"Srbiji treba demokratska vlada"

Ambasador Velike Britanije u Srbiji očekuje da Srbija dobije jaku demokratsku vladu koja će okončati pitanja Haga i Kosova.

Dejvid Gauen je u intervjuu, uoči odlaska sa dužnosti ambasadora, izjavio da bi ta vlada trebalo da okonča saradnju s Haškim tribunalom i na konstruktivan način pristupi problemu Kosova.

"Za Srbiju bi bilo dobro da posle izbora dobije jaku demokratsku koaliciju jer je to jedina prava opcija koja će zemlju odvesti tamo kuda treba da ide", kaže on.

"Jaka demokratska koalicija nastaviće da bude privržena vrednostima koje vode ka Evropskoj uniji i NATO-u, pokazaće odlučnost u saradnji s Haškim tribunalom i konstruktivan stav prema Kosovu, uzimajući u obzir ono što predloži Marti Ahtisari", kaže Gauen.

"Verujem da će u naredna tri meseca status Kosova biti određen i da će pristup i ponašanje Beograda tom pitanju svakako biti uzeti u obzir i kada bude razmatrano približavanje Srbije Evropskoj uniji i NATO-u", kaže on.

Rupel i Drašković: Kompromisno rešenje

Ministar posljnih poslova Srbije Vuk Drašković kaže da Kosovo ne može biti nikakav specifičan slučaj, zato što ni Srbija ne može da bude specifičan slučaj, jer Povelja UN garancija garantuje teritorijalnu celovitost svim članicama UN, bez izuzetka.

"Ako se primeni jedinstveni slučaj na Kosovo, onda bi tu povelju trebalo čitati ovako: Granice bilo koje međunarodno priznate države ne mogu se nasilno menjati, osim granica Srbije, jer je ona specifičan slučaj", rekao je Drašković u Ljubljani i dodao da je to pravno neodrživo.
Drašković je rekao da zbog toga Srbija insistira na kompromisu, koji bi išao do nečega što se zove "jedna Srbija i dva sistema", a to bi bio maksimalni stepen samostalnosti za Kosovo, u državnim okvirima Srbije.

"Upravo oko te specifičnosti ovog slučaja se u Kontakt grupi vode razgovori sa Rusijom", rekao je Drašković.

Slovenački ministar spoljnih poslova Dimirij Rupel u razgovoru sa Draškovićem, rekao je da Slovenija želi rešenje za Kosovo koje bi bilo korisno za obe strane, pre svega za Srbe i Albance, koji žive na Kosovu. On kaže da je Sloveniji stalo da se napravi most između tako udaljenih principa srpske i kosovske strane.

Ostale vestiArhiva