Prošlo je šest godina od kraja loše vlasti, ratova i bombardovanja. Već šest godina okrenuti smo „zemnim stvarima“ umesto da besnimo na ceo svet i kosmičku nepravdu. Oni koji su u stanju da procene mentalno zdravlje nacije tvrde da se polako smirujemo. Nismo više toliko depresivni, nismo toliko ma(h)niti, nivo agresije se smanjio i opšte stanje je bolje.


- Daleko smo još od toga da stignemo na „zelenu granu“, a to će biti kad prestanemo da se iznenađujemo ljubaznošću jednih prema drugima, kad nam ne bude čudno što neko nekom ustaje u autobusu ili kaže dobro jutro. Budimpešti je, na primer, trebalo 13 godina od pada socijalizma da počne pristojno da izgleda. U Moskvi su ljudi više traumatizovani nego u Beogradu, iako su Rusi u ekonomskom usponu i nemaju takvo breme kao što ga mi nosimo iz devedesetih - kaže Aleksandar Vučo, predsednik Beogradskog psihoanalitičkog (prelaznog) društva.

Mržnje sve manje

Bolje nam je, kaže Vučo, jer se nivo nasilja i mržnje u društvu smanjio.

- Još ima partija kod nas koje zagovaraju mržnju. Smatraju da su Srbi grupa dobrih ljudi, a ostali ne valjaju. Suštinski, to je nacistička retorika, destruktivna po same građane Srbije. Kad je jedan britanski psihoanalitičar 1938. godine slušao preko radija Hitlerov govor, iz njega je izvukao esenciju propagande mržnje: postoji grupa koja nas napada, ja vaš vođa sam strašan i zgromiću ih, tako sam strašan da mogu da zgromim i vas, ali pošto govorim o vama da ste divni i volim vas, onda vas neću zgromiti. To je ista životna situacija u kojoj je moj tata toliko jak da može da zgromi sve u ulici, ali mene neće jer me voli - kaže Vučo.

Kad se mržnja u društvu smanji, onda ljudi mogu da vide da bi bilo lepo da omalaju stan ili poprave šarke na prozoru. A kad to rade, oni pokazuju da vole život i hoće da žive.

Para nešto više

Bolje nam je, kaže Vučo, i zbog toga što, prosto govoreći, imamo više para. Para, naravno, nikad dosta i nikad nismo sasvim zadovoljni količinom koju imamo, ali ipak ih imamo nešto više nego pre.

- Više para blagotvorno deluje na mentalno zdravlje ljudi. Dobro je što je neko u Srbiji bio dovoljno pametan da pusti da ekonomija sama sređuje sebe. Zato sad imamo radnji u kojima možemo da kupimo stvari za malo para. To da možemo da kupujemo pozitivno deluje na čoveka, ne osećamo se toliko nemoćno i ne plašimo se toliko za egzistenciju - kaže Vučo.

Šta nas koči?

Dečački snovi naših političara da odeveni u svečano odelo razvaljuju Turke, pogrešna edukacija da su hajduci oslobodioci, a ne kao što je govorio Vuk Stefanović Karadžić, obični razbojnici, glorifikacija nasilja i zla u našoj istoriji, sve nas to koči na putu ka mentalnom zdravlju. Ne živimo u 19. veku stvaranja nacionalnih država. U modi je saradnja a ne osvajanje.

- Svaka sličnost hajduka sa „Jedinicom“ u ovom slučaju je namerna. A naši političari bi, za početak, mogli bar neupadljivije da se voze gradom, a ne kao buljubaše da iz Kneza Miloša skreću levo u Kralja Milana, što nije dozvoljeno, ali je njima bliže - kaže Vučo.

Više ljudi traži pomoć

Možda zvuči paradoksalno, ali činjenice da se sve više ljudi obraća psihoterapeutima i psihoanalitičarima za pomoć takođe pokazuje da se stanje popravlja.

- Čovek je, ne sa puno razloga, najponosniji na svoju pamet. Zato mu je lakše da bilduje levi mišić podlaktice nego da pogleda u to zašto se svako treće veče napija. Oni koji se obraćaju psihoterapeutima i psihoanalitičarima su intelektualci srednje i srednje više klase, koji znaju svoju profesiju i dokazali su se u društvu. Oni imaju veliki potencijal za promenu, kako individualni tako i društveni - kaže Vučo.

Ostale vestiArhiva