Ko će u narednom trogodišnjem mandatu biti rektor Univerziteta u Beogradu znaće se 18. decembra. U trci za prvog čoveka BU su profesor dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, i profesor dr Aleksandar Lipkovski, jedan od sadašnjih prorektora Beogradskog univerziteta. Upravo s njima razgovaramo o budućnosti Univerziteta i najprečim zadacima rektora u narednom periodu.
Profesor Lipkovski ističe da je deo tima sadašnjeg rektora Dejana Popovića i da će, ako bude rektor, nastaviti započet posao. Slediće istu orijentaciju.

– U septembru je usvojen novi Statut BU. Zalagaću se za njegovu doslednu implementaciju i donošenje pratećih dokumenata. Predstoji integracija važnih funkcija Univerziteta: stvaranje jedinstvenog informacionog i bibliotečkog sistema, jedinstvenih standarda rada i kontrole kvaliteta, kreiranje jedinstvene politike upisa. Bitno je i da se međunarodna saradnja nesmetano odvija po fakultetima, ali uz koordinaciju Univerziteta – objašnjava Lipkovski.

Prorektor smatra da država mora da pojača finansiranje svojih univerziteta, jer je reč o novim funkcijama koje do sada nisu bile integrisane na Univerzitetu.

– Uostalom, ceo dosadašnji sistem finansiranja nije bio dobar i trebalo bi da pretrpi suštinske izmene. Nedopustivo je da se teret finansiranja studija prebaci na studente – upozorava Lipkovski.

I naglašava da će veliki zadatak biti i vraćanje nacionalizovane imovine Univerzitetu, što bi omogućilo BU da vrlo brzo stane na solidne finansijske osnove, s obzirom na to da je pre Drugog svetskog rata bio među deset najbogatijih evropskih univerziteta. Ali je za to, veli Lipkovski, „potrebna i saradnja države”.

Prorektor ukazuje i na to da je za budućnost BU „veoma važno da se u odgovarajućoj meri u obzir uzima i mišljenje studenata i sarađuje sa studentskim organizacijama”.

Prema njegovom mišljenju, za sada je neprihvatljiv zahtev za potpunu integraciju u kojoj bi fakulteti izgubili status pravnog lica, jer bi to dovelo do raspadanja Univerziteta. Oni koji zarađuju bili bi motivisani da izađu iz BU, a oni koji ne zarađuju izvan osnovne funkcije hteli bi ovim prvima da uzmu deo prihoda.

I profesor Kovačević smatra da je jedno od najvažnijih pitanja finansiranje Univerziteta koje nije rešeno. Morali bi da budu utvrđeni kriterijumi po kojima se finansiraju univerziteti i da se sklopi ugovor između osnivača i fakulteta.

– Do sada država ništa nije dala za reformu univerzitetskog obrazovanja. Sve su odradili i platili fakulteti iz sopstvenih prihoda i jednim delom iz donacija. Akreditaciju fakulteta i univerziteta bi morao da plati osnivač, a to je država kad je reč o državnim ustanovama. Po sadašnjem cenovniku, akreditacija po fakultetu staje oko dva miliona dinara – upozorava dekan Elektrotehničkog fakulteta.

On se zalaže da, po ugledu na američke i modele koji postoje u zemljama EU, i bivši studenti BU formiraju donatorske fondove, takozvane alumni organizacije. Recimo da takav fond univerziteta Harvard „teži” 18 milijardi dolara.

Cilj reforme po principima Bolonjskog procesa jeste da u okviru izbornih predmeta student može da bira predmete sa Univerziteta, a ne samo sa svog fakulteta.

– Ići će se na druge vidove organizovanja. Stvoriće se inovacioni centri, naučno-tehnološki parkovi. Tu će se organizovati i nastava i naučnoistraživački rad, multidisciplinarne studije. I ti centri i parkovi će imati svoj račun i biće pravno lice, a fakulteti će onda biti jedinice univerziteta i neće imati status pravnog lica. U tom smislu moraće da se menja i zakon. Uostalom Elektrotehnički, Matematički, Pravni i Medicinski fakultet već osnivaju naučni park u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija – kazuje Kovačević.

I on je misli da glas studenata treba da se uvažava u određenoj meri. Takođe, smatra da studijski programi moraju da se još menjaju i redukuju na svim fakultetima kako bi studenti zaista mogli da daju godinu za godinom bez prenošenja ispita, kako to sada i zakon nalaže za one koji žele da budu „na budžetu”.

-----------------------------------------------------------

Biografije kandidata

Prorektor Univerziteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski govori ruski, engleski i nemački, a služi se mnogim slovenskim jezicima. Rođen je u Istanbulu, 31. marta 1955. Osnovno obrazovanje je sticao u Moskvi, Pragu i Beogradu. Srednje obrazovanje i prvu godinu studija matematike završio je na Mehaniko-matematičkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta. Studije je nastavio na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je i diplomirao, magistrirao i doktorirao. Pre nego što se zaposlio na PMF-u, radio je kao asistent-istraživač na Vazduhoplovnotehničkom institutu u Beogradu. Usavršavao se na univerzitetima i institutima u Moskvi, Bonu i Tibingenu. Objavio je više od 30 naučnih i stručnih radova. Bio je i dekan beogradskog Matematičkog fakulteta.

Aktuelni dekan Elektrotehničkog fakulteta, Branko Kovačević, rođen je 29. juna 1951. godine u Beogradu. Završio je beogradsku Osnovnu školu „Siniša Nikolajević” i Osmu (sadašnju Treću) beogradsku gimnaziju. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu. Radio je prvo u Institutu „Mihajlo Pupin” i u Vojnotehničkom institutu, a na Fakultet je došao 1982. godine. Radi na Katedri za automatsko upravljanje. Govori engleski i služi se ruskim i francuskim. Kao gostujući profesor predavao je na državnim univerzitetima Floride, Turku u Finskoj, Bagdadu i Tripoliju. Objavio je oko 300 naučnih i stručnih radova.

Ostale vestiArhiva