Najpoznatiji hrvatski pevači našli su se nedavno na udaru hrvatske poreske inspekcije koja proverava njihovu imovinu stečenu za poslednje četiri godine, pišu zagrebački mediji. Oni su, navodno, pozvani u Poresku upravu da objasne zašto je njihova imovina stečena od 2008. godine do danas veća nego što su to prijavili i za to platili porez državi.
Ova vest uzburkala je strasti i na srpskoj estradi, jer pevači strahuju da će poreznici zakucati i na njihova vrata. Iako vole da se hvale astronomskim honorarima, brendiranim krpicama (koje su najčešće falš) kada se pomene p od poreza većina njih dobije amneziju i tvrde da jedva sastavljaju kraj s krajem.
“Kakav porez, kakve gluposti? Još malo pa nećemo imati ni za hleba, a kamoli da platimo porez. Odakle i zašto da platimo porez kad nigde ne radimo? Ko će meni da plati kad o svom trošku odem u inostranstvo da pevam na nekoj svadbi, svatovi se rasture, domaćin pobegne, a ja se kući vratim praznih džepova. Ne da ništa ne zaradim, nego budem u žestokom minusu za avionsku kartu i hotel. Koga je briga kako ćemo mi našu decu da hranimo i školujemo. Kome da se žalimo i od koga da tražimo? Onde gde zaradim, ja platim i porez. Samo, većina nas više nigde ne zarađuje”, kaže Goca Božinovska.
Slično misli većina pevača, očajna što nema ni posla, ni para i ogorčena što im se pitanjima o porezu staje na muku. Koliko srpski pevači zaista zarađuju nemoguće je utvrditi. To možda ne znaju čak ni oni sami. Dok mnogi plasiraju priče o astronomskim zaradama od kojih se običnim ljudima vrti u glavi kad treba nešto da plate, bilo da se radi o redovnim mesečnim računima za telefon, grejanje i struju ili porezima, tvrde da ne zarađuju – ništa! “Stvarno ne znam kako bih reagovao da mi poreznici dođu na vrata i krenu da me propituju odakle mi kuća i sve što imam. Stekao sam radeći po inostranstvu, a svaku paru koju sam zaradio donosio sam i ulagao u Srbiju. Od svega što zaradim radeći preko agencija koje ugovaraju poslove, ili od tantijema koji su smešno mali, prvo 18 odsto ode na porez. To niko nikoga ne pita hoće li da plati. Od svega što dobijem prvo platim porez”, kaže Rade Jorović.
Međutim, mnogi pevači i muzičari zvanično (za poreske organe) sviraju i pevaju samo za bakšiš! Naravno, bakšiš se ne prijavljuje kao prihod, a koliko zarađuju od bakšiša kriju i jedni od drugih, a kamoli od poreznika. Čak i kad bi finansijski inspektori uhvatili nekog muzičara i pevača kako peva na nekom veselju, gotovo da bi bilo nemoguće da utvrde da dotični rade na crno. Uvek može da kaže da to radi onako, prijateljski ili da je samo veseo gost koji se dočepao mikrofona.
Vera Matović se dobro seća jedne izuzetne godine, kada je mnogo toga stekla, ali i državi platila ogroman porez. “Koliko se sećam, na prvih zarađenih tadašnjih 100 miliona dinara plaćao se porez od 18 miliona. Na sledećih zarađenih 100 miliona, trebalo je platiti 82 miliona tadašnjih dinara poreza! Sve što sam zaradila u životu uložila sam u kuću”, priča Vera i dodaje: “Krvavo sam radila i za sebe i za državu. Neki su i tada izbegavali da plate porez, ali ja sam sve radila pošteno. Sad više nije tako. Prvo su nam pirati pojeli sve, a onda nam je posao upropastio i internet. I od čega onda da se plati porez?”
Miroslav Ilić se, kako kažu njegovi prijatelji, naplaćao poreza kao niko! U vreme najveće popularnosti nije hteo ni da čuje da svoje prihode prijavi u Vojvodini, u kojoj su porezi bili niži, već je tvrdoglavo plaćao znatno više poreze u Čačku. “Jeste, tako je bilo. Plaćao sam tvrdoglavo i bogato! U poslednje vreme, svake godine prijavim godišnje prihode od tri-četiri miliona dinara (oko 20.000 do 30.000 evra) prijavim i troškove, a na ono što ostane regularno platim porez. Bogu božije, caru carevo! Šta ima da se bunim? U vreme kad sam se jedini bunio ’90-ih svi ostali su ćutali”, kaže Ilić.

Ostale vestiArhiva