Pretplata kao način kojim građani finansiraju Javni servis predviđena je Zakonom o radiodifuziji još 2002. godine, ali do danas mnogi ovu obavezu tumače kao stvar dobre volje. Takvo shvatanje zakona i sve teža materijalna situacija u zemlji dovela je do toga da dug prema Radio-televiziji Srbije izmiruje tek 30 odsto građana, a da u kasu Javnog servisa na ovaj način godišnje stiže samo 50 miliona evra. Kako za „Politiku” objašnjava Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS), za promenu neefikasnog načina finansiranja RTS-a neophodna je promena zakona. da bi se uopšte pokrenulo to pitanja dovoljna je volja samo jednog poslanika ili odlučnost vlade.

– Ukoliko oni budu oklevali, UNS će da pokrene narodnu inicijativu, odnosno počećemo sa skupljanjem potpisa kako bismo što pre došli do adekvatnog rešenja. Krajem maja stigao je prednacrt zakona o elektronskim medijima koji treba da zameni Zakon o radiodifuziji i već tu su predviđene izvesne promene u finansiranju RTS-a – naglašava Brajović.

Jedna od tih promena odnosi se na visinu pretplate koja bi iznosila 3,5 odsto od minimalne zarade. To bi značilo da je „cena” mesečnog gledanja RTS-a, ako se uzme u obzir da je minimalac 20.000 dinara, oko 700 dinara. Pomenuti dokument predviđa i da naplatu obezbeđuje Javni servis, što znači da naplata ne bi išla preko računa za struju.

– Ovim predlozima situacija neće mnogo da se popravi. Lek je u uvođenju takse koja ima karakter javnog prihoda i koja, ako se ne plati, povlači posledice poput onih kada se izbegava izmirenje poreza. Uz to taksa je oslobođenja PDV-a – objašnjava Brajović.

Direktor sektora za odnose s javnošću u EPS-u Milan Mirosavljević kaže da prilikom naplate TV pretplate, koja se nalazi na računu za struju, nisu imali većih problema izuzev nezadovoljstva potrošača.

– Zakon je odredio kako će se to naplaćivati i mi smo morali to da prihvatimo, a EPS i RTS imaju sklopljen ugovor prema kojem nam daju određenu nadoknadu za štampu i naplatu – kaže Mirosavljević.

Razlog zbog koga se tek sada razgovara o promeni načina finansiranja iako već tri godine postoje problemi sa naplatom, prvi čovek RTS-a Aleksandar Tijanić objašnjava činjenicom da procenat onih koji izmiruju svoje obaveze prema Javnom servisu nikada nije bio manji.

– RTS nije u krizi, već je u krizi država i njena zakonska obaveza da Javnom servisu obezbedi dobar i stabilan izvor finansiranja. Srpska država ne može ili neće to da uradi za razliku od Hrvatske gde je procenat naplate 96 odsto – kaže za „Politiku” Tijanić.

Naš sagovornik objašnjava i kakav je mehanizam plaćanja pretplate u susednoj državi. Naime, svi građani su, umesto matičnog broja dobili poreski u kojem su sadržani njihovi podaci pa je mogućnost izbegavanja obaveza isključena.

– Ako u Hrvatskoj neko ne plaća porez ili televizijsku pretplatu automatski mu se skidaju sa računa novčana sredstva bez obzira na to da li je reč o plati, penziji, socijalnoj pomoći ili dečjem dodatku. Tako je to uredila hrvatska država – ističe Tijanić.

Ostale vestiArhiva