Nova pravila o ambalaži i ambalažnom otpadu danas su počela da se primenjuju u Evropskoj uniji, donoseći zajednički okvir za materijale koji se koriste za pakovanje, količinu ambalaže i njeno označavanje.
Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR) ima za cilj da smanji količinu otpada, ujednači pravila na jedinstvenom tržištu i olakša kompanijama prilagođavanje propisima. Evropska komisija navodi da je Uredba stupila na snagu 11. februara 2025, a da se primenjuje od 12. avgusta 2026. godine. Jedna od najznačajnijih promena koja se odnosi na ambalažu koja dolazi u kontakt sa hranom jeste ograničenje upotrebe per- i polifluoroalkilnih supstanci (PFAS), poznatih i kao „večne hemikalije“. Ambalaža koja sadrži PFAS iznad propisanih ograničenja neće moći da se stavlja na tržište EU. PFAS se koriste u različitim vrstama ambalaže za hranu, između ostalog u posudama za dostavu hrane, omotima za brzu hranu, kesicama za kokice za mikrotalasnu pećnicu, pekarskom papiru i kutijama za picu, jer pomažu u odbijanju vode i masnoće.
Evropska komisija navodi da bi ograničenje ovih supstanci trebalo da doprinese zaštiti zdravlja ljudi i smanjenju njihovog ispuštanja u životnu sredinu. Promene će se uvoditi postepeno. Od 2028. godine predviđena je primena usklađenog sistema označavanja ambalaže širom EU, što bi potrošačima trebalo da olakša prepoznavanje načina na koji različite vrste materijala treba da se odvajaju za reciklažu ili kompostiranje.
Uvođenje zajedničkih pravila trebalo bi da pojednostavi i poslovanje kompanija, jer se sadašnji nacionalni propisi u državama članicama razlikuju.Veći deo novih obaveza počinje da se primenjuje od 2030. godine. Tada će ambalaža morati da ispunjava zahteve u pogledu mogućnosti reciklaže, a za plastičnu ambalažu biće uvedeni i minimalni udeli recikliranog materijala. Uredba predviđa i mere za podsticanje cirkularne ekonomije, uključujući veću upotrebu recikliranih materijala i smanjenje nepotrebne ambalaže.
Evropska komisija procenjuje da bi, bez dodatnih mera, količina ambalažnog otpada u EU do 2030. mogla da bude 19 odsto veća nego 2018. godine, dok bi količina plastičnog ambalažnog otpada mogla da poraste čak 46 odsto. U 2023. godini svaki stanovnik EU u proseku je stvorio 178 kilograma ambalažnog otpada.
Evropska komesarka za životnu sredinu, otpornost voda i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Džesika Rosval opisala je nova pravila kao „investiciju u budućnost Evrope“, ističući da bi trebalo da smanje otpad, povećaju reciklažu i učine ambalažu koja dolazi u kontakt sa hranom bezbednijom.Nova pravila tako predstavljaju jednu od najznačajnijih promena u oblasti ambalaže na jedinstvenom tržištu EU, dok će kompanije u narednim godinama postepeno morati da prilagode proizvodnju, materijale i način označavanja novim zahtevima, prenosi Tanjug.

Ostale vestiArhiva