"Na ovaj način biće onemogućena pojava da se u dužem periodu ne utvrđuju cene za lekove koji dobiju dozvolu. Osim toga, postojaće i obaveza da se na godišnjem nivou radi revizija svih cena lekova", istakla je Dejanović na konferenciji "Tržište lekova u Srbiji".
Ona je ukazala da će u narednom periodu prioritet biti smanjenje broja lekova koji nemaju dozvolu za stavljanje u promet, a nalaze se na tržištu.
"Broj ovakvih lekova se mora svesti na minimum tako da njihova zastupljenost predstavlja izuzetak, kako to nalažu evropske direktive", rekla je Dejanović i dodala da će se u narednom periodu raditi i na skraćenju rokova za izdavanje dozvola za stavljanje leka u promet.
Šef delegacije Evropske unije Vensan Dežer naglasio je da proces donošenja odluka za stavljanje novih lekova u promet u Srbiji dugo traje i da se moraju učiniti napori za skraćivanje tog vremena.
"Osim toga kurs pri obračunu cene lekova je nerealan. Cene se obračunavaju po kursu od 99 dinara. Mora se razmotriti i promena vremena u kome novi lek ima zaštitu. U Srbiji je to šest godina, dok je u Evropskoj uniji 10 do 11 godina", zaključio je Dežer.
Direktorka agencije za lekove i medicinska sredstva Tatjana Šipetić podsetila je da je jedan od zadataka Agencije da prati promet i potrošnju lekova na teritoriji Srbije.
"Naše tržište lekova je vrednosti oko 75 milijardi dinara. Registrovano je oko 5.000 lekova, pri tome oko 55 odsto su generički lekovi, 38 posto su orginalni lekovi i 7 posto inovativni lekovi", rekla je Šipetićeva.
Kada su u pitanju rokovi za izdavanje dozvole za stavljanje u promet lekova, ona je istakla da ni u Agenciji nisu zadovoljni brzinom i da uvek može bolje.
"Za lekove koji su registrovani centralizovanom procedurom dozvola se dobija po ubrzanom postupku i cela procedura traje 150 dana. Kod vakcina, seruma, krvnih derivata, radi se samo kontrola dokumentacije koja se obavlja za osam dana", rekla je Šipetićeva.
Da je razvoj inovativnih lekova neophodan radi obezbeđivanja savremene terapije, ukazao je i direktor Kompanije Marck Sharp&Dohme Predrag Gušić.
On je objasnio da je za istraživanje i dolazak na tržište novog leka pre 60 godina bilo potrebno 200.000 evra, dok danas treba milijardu i po evra.
Iz Udrženja inovativnih lekova INOVIA poručili su na skupu da je neodrživa situacija da na plate zaposlenih ide 50 odsto novca iz zdravstvene kase, dok se za lekove izdvaja četvrtina i petina ukupnog zdravstvenog budžeta.
"Neke stvari se mogu promeniti odmah bez izdvajanja dodatnog novca, a to su ubrzan proces registracije lekova i ukidanje institucije maksimalnih cena lekova", zaključio je direktor ovog udruženja Bojan Trkulja.

Ostale vestiArhiva