Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke širom sveta kupile su 157,5 tona zlata u drugom kvartalu, što je 65 odsto više nego u prvom kvartalu i 137,9 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
SAD, prema službenim podacima, imaju 8.133,5 tona zlata, što je najviše još od 1952. godine kada su imali više od 20.000 tona. Procenat deviznih rezervi u zlatu je 75,4 odsto.
Nemačka službeno ima 3.395,5 tona zlata, i od oktobra 2011. prodala je 4,7 tona zlata, a udeo deviznih rezervi u zlatu je 72,4 odsto.
Italija ima 2.451,8 tona zlata, sa udelom u deviznim rezervima od 72 odsto,
Francuska ima 2.435,4 tone, sa udelom od 71,6 odsto, a Kina 1.054,1 tone zlata, sa udelom od 1,7 odsto.
Švajcarska ima 1.040,1 tonu zlata, a udeo deviznih rezervi u zlatu je 11,5 odsto. Švajcarci su 1997. godine odlučili da prodaju nešto zlata jer su smatrali da im ono više nije nužno kako bi održali franak.
Rusija ima 936,7 tona zlata, a procenat deviznih rezervi u zlatu iznosi 9,6 odsto. Rusija gradi svoje zlatne rezerve tek od 2006. godine, a ruska centralna banka obično kupuje zlato na domaćem tržištu.
Japan ima 765,2 tona zlata, a udeo deviznih rezervi u zlatu iznosi 3,2 posto. Japan je 1950. godine imao samo šest tona zlata, a tek devet godina kasnije počeli su da kupuju više tog plemenitog metala, preneo je sajt index.hr.

Ostale vestiArhiva