Ona je na konferenciji ‘“Finansijski sistem i privreda", održanoj u "Hajatu" rekla da je, iako Srbija ima veći procenat takvih zajmova od drugih zemalja u regionu, njihovo učešće kod nas najsporije raslo.
Prema njenim rečima, u Srbiji je takođe primećeno usporavanje, ali ne smanjenje kreditne aktivnosti.
Osvrćući se na ekonomsku krizu kroz koju prolazi EU, Tabaković je napomenula da je u bankarskom sistemu Srbije 74 odsto banaka dolazi iz EU.
- Banke sa većinskim stranim vlasništvom odgovaraju sopstvenim kapitalom i ne zavise od svojih matica. Domaći depoziti čine više od 70 odsto obaveza tih banaka - navela je ona.
Ona je naglasila da je od 2008. godine domaća štednja povećana za tri milijarde evra, što govori o poverenju građana u bankarski sistem.
Guverner NBS je rekla da bi monetarna politika trebalo da pruži podsticaje ekonomskim aktivnostima, a ona deluje zavisno od inflatornih pritisaka.
- Na inflaciju, koju su pogurale cene hrane, centralna banka sada ne reaguje, jer su to privremeni šokovi - rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, u ovakvim okolnostima prostor za podsticanje privrednih aktivnosti je sužen.
- Ograničava ga visok stepen evroizacije ekonomije i vizok rizik zemlje, zbog čega su korisnici kredita izloženi pojačanim rizicima - objasnila je ona.

Ostale vestiArhiva