Ovo je izjavila danas direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu Džejn Armitidž.
Ona je navela i da Svetska banka za ovu godinu prognozira pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto, po čemu je Srbija u najgoroj situaciji u regionu.
Armitidž je, na konferenciji za novinare, precizirala da pre nego što Srbiji da prvu tranšu pomoći od 100 miliona dolara, Svetska banka očekuje da zemlja brzo postigne novi sporazum sa MMF-om.
Ona je objasnila da su sredstva Svetske banke namenjena za podršku budžetu, pre svega, kao pomoć u sprovođenju reformi javnih rashoda.
Armitidž je navela da je program sa MMF-om kao uslov za pomoć Svetske banke standardna pojava i nije nikakav poseban uslov za Srbiju jer je i za druge zemlje uslov da Fond da povoljnu ocenu srednjoročne makroekonomske perspektive.
Zbog uspešne emisije evroobveznica Srbiji ove godine i ne treba 100 miliona dolara od Svetske banke, ali nadamo se da ćemo ta sredstva moći da stavimo na raspolaganje narednih meseci, rekla je ona.
Kako je precizirala, nova vlada napravila je hrabre prve korake na sprovođenju fiskalne konsolidacije - povećala je PDV, akcize, porez na dobit, što su veoma važne mere za povećanje prihoda.
Međutim, pored ograničavanja rasta penzija i plata u javnom sektoru, potrebne su dodatne mere i na rashodnoj strani zbog čega će Svetska banka pružiti vladi podršku u strukturnim reformama javnog sektora, rekla je Armitidž.
Ona je naglasila da je učešće izdataka za javni sektor i dalje vrlo visoko, izdaci za plate u javnom sektoru su na nivou od 10 odsto BDP-a, za penzije 14 odsto, a neophodne su i reforme u prosveti i zdravstvu.
Takođe, nužno je unaprediti upravljanje i efikasnost u državnim preduzećima da bi mogli da budu smanjeni izdaci za subvencije, navela je Armitidž ističući da bi resursi tih preduzeća mogli da budu mnogo efikasnije upotrebljeni da su u privatnom vlasništvu.
Ova godina bila je teška za Srbiju jer je prvo oštra zima uslovila pad proizvodnje početkom godine, a zatim je suša veoma loše uticala na poljoprivrednu proizvodnju, kao i u celom regionu, navela je ona.
Iako je klima bila veoma nepovoljna, glavni razlog za recesiju zemalja u regionu jeste kriza suverenog duga u zemljama EU, sa kojima postoje snažne trgovinske veze i iz kojih dolaze investicije i kapital, rekla je Armitidž.
Prema njenim rečima, u narednoj godini očekuje se rast od 2,5 odsto BDP, najpre zbog oporavka poljoprivredne proizvodnje, zatim proizvodnje automobila u "Fijatu" i dobre perspektive za dolazak stranih direktnih investicija.
Armitidž je podsetila i da je više od 400 miliona dolara na raspolaganju Srbiji od Svetske banke kroz postojeće investicione projekte koji su odobreni pre nekoliko godina.

Ostale vestiArhiva