Pomoćnik direktora vladine Kancelarije za evrointegracije Vladimir Međak smatra da će, što se pre kriza u EU završi, Srbija imati bolje šanse u procesu evrointegracija.
On je, međutim, upozorio da je, čak i onda kada su evropske političke elite svesne da je proširenje korisno i za EU i za nove članice, budući da proces proširenja za rezultat ima rast bruto domaćeg proizvoda u EU, nepopularnu ideju proširenja teško prodati ljudima čija je jedina briga kako da dođu do posla i prežive.
Unutrašnji faktori koji u najvećoj meri diktiraju ritam evrointegracija Srbije su dijalog sa Prištinom i teška ekonomska situacija, koja nameće potrebu ušteda u javnoj potrošnji, dok proces usaglašavanja sa standardima EU zahteva povećanje administrativnih kapciteta, pa samim tim i troškova javne uprave.
Srbiji je u dosadašnjem toku evrintegracija, prema njegovim rečima, odmagala i činjenica da su često održavani prevremeni izbori, a oni su stvarali šestomesečne zastoje u unutrašnjim reformskim i spoljnopolitičkim procesima.
Sve veću zbrinutost, kako je istakao, izazivaju prepreke evrointegraciji Srbije koje proističu iz političkih procesa u samoj EU.
"Jedan način da se reši ekonomska kriza u EU je ponovno uvođenje nacionalnih valuta, a drugi je veća integracija stvaranjem bankarske i fiskalne unije, što ne moze biti učinjeno bez redefinisnja osnivačkih akata, a to će iziskivati i nacionalne referendume. To bi dodatno usporilo Srbiju, jer vreme koje EU potroši na sebe jeste vreme koje nije potrošeno na zemlje kandidate", objasnio je Međak.

Edukativni projekat "Zamisli EU 2030. godine" sproveden je u akademskim zajednicama Grčke, Hrvatske, Srbije, Rumunije i Turske kako bi studenti i postdiplomci razmenili iskustva i znanja o funkcionisanju EU.
Pobednik konkursa za najbolji esej o EU koji je organizovan u okviru projekta je student prava iz Beograda Stefan Dragojević sa radom na temu: "Evropa ili EUropa, mali pogled iz Srbije".
On je, kao otežavajuću okolnost, pomenuo i novu metodologiju pregovora s državama kandidatima, a u budućnosti bi dodatni izazov za Srbiju mogli biti finansijski uslovi koji će proisteći iz reformskih procesa unutar EU.
Problem bi, kako je ocenio, moglo predstavljati jačanje glasova protiv proširenja i stranaka desnice u EU.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić smatra da budućnost, kada je reč o evrointegracijskoj perspektivi Srbije, ali i samoj EU, ne obećava onoliko koliko je obećavala 80-ih godina prošlog veka.
Podsećajući da je pre deset godina bilo politički nekorektno uopšte pominjati jezgro i periferiju EU, Todorić je konstatovao da je u poslednjih nekoliko godina to centralna politička misao u EU.
Todorić je upozorio i na činjenicu da će države na periferiji EU mati sve manje uticaja na zajedničku ekonomsku politiku, a to znači da će potreba očuvanja EU biti u koliziji sa potrebom da se očuva evropska demokratija.
"Kada je reč o štednji, koja ugrožava solidarnost u EU, pitamo se da li je reč o političkoj odluci da centar EU ne želi više da podržava periferiju ili se zaista radi o leku za sadašnju situaciju", rekao je Todorić i zapitao kako je moguće da Nemačkoj, koja danas ima glavnu reč u EU, nikada nije išlo bolje, dok ostalim članicama nikada nije bilo gore.
Prepreku ekonomskom opstaku EU, odnosno njenoj kokurentnosti na globalnom tržištu, Todorić vidi i u naprednom evropskom socijalnom modelu, koji ne može da se takmiči sa Kinom ili Brazilom i njihovom jevtinom radnom snagom.
Rezimirajući svoj skepticizam, Todorić je rekao da smo "blizu tačke kada će slogan postojeći poredak nema alernatve, moći da se zameni sloganom svaka alternativa je bolja".

Ostale vestiArhiva