"Imamo dinamičnu i teško predvidljivu situaciju u EU, a i na Kosovu, tako da nije pametno davati prognoze", kaže za Tanjug Bodo Veber, viši saradnik nemačkog Saveta za politiku demokratizacije.

Sličnog mišljenja je i Korina Stratulat, viši istraživač Centra za evropsku politiku u Briselu i autorka zapažene studije o politici EU prema Zapadnom Balkanu.

Stratulat, međutim, smatra da sa otvaranjem poglavlja ne bi trebalo otezati:
"Što pre se otvore prva poglavlja, tim bolje", kazala je ona za Tanjug, podsećajući da se zna da će poglavlje 35, kao i poglavlja 23 i 24 koja se odnose na osnovna prava i pravosuđe, ionako ostati otvorena tokom celog pregovaračkog procesa.

Ona smatra da bi se time ne samo Srbija dodatno približila EU, već bi otvaranje poglavlja 35 dalo dodatni zamah dijalogu sa Prištinom.

"Tu loptu treba što pre zakotrljati", kaže Stratulat.

Manje - više nepodeljena je procena posmatrača prilika u Briselu da je Rezolucija Evropskog parlamenta, u kojoj se poziva na skoro otvaranje poglavlja u pregovorima sa Srbijom, korisna, ali da neće bitno uticati na tempo procesa.

Parlament je u rezoluciji koja je izglasana ranije ove nedelje pozvao Savet ministara da što pre otvori prva poglavlja, a na predlog šefa parlamentarne delegacije za Srbiju Edvarda Kukana, od Saveta se traži da pri tome ima u vidu “politički kontekst” odnosa Srbije sa EU.

Rezolucija EP ima određenu težinu, ali nije obavezujuća”, kaže Veber, podsećajući da je odluka otvaranju poglavlja čvrsto u rukama zemalja članica, a pre svega Nemačke.

Stratulat objašnjava da je, "kao ššto je poznato, pažnja članica EU u ovom trenutku usmerena u drugom pravcu, tako da trenutno nisu raspoložene da popuštaju ili da ubzavaju proces proširenja”.

Nemačka, uz podršku nekolicine drugih članica, insistira da prvo bude otvoreno poglavlje 35, koje se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i to tek nakon što se sprovede niz stavki iz Briselskog sporazuma, dok većina ostalih smatra da se pre toga mogu otvoriti neka druga.

Čak i sama formulacija u rezoluciji na neki način predstavlja kompromis, jer se nije odredila da li se neko poglavlje može otvoriti pre 35, ili mora da se čeka da ono bude spremno”, primećuje Veber.

Upitani da protumače Kukanov amandman o “političkom kontekstu”, oboje analitičara kažu da je on najverovatnije pre svega mislio na odnos Srbije sa Rusijom i podsećaju da se u rezoluciji traži i da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa EU i pridruži se sankcijama protiv Moskve.

Politički kontekst je širok pojam, tako da verujem da je Kukan imao na umu i ceo proces proširenja EU na Zapadni Balkan, kao i na dijalog sa Prištinom”, kaže Stratulat, dok Veber veruje da su i reforme koje preduzima vlada Aleksandra Vučića i društveno-ekonomska situacija Srbije među stvarima za koje Kukan smatra da treba uvažiti.

Vraćajući se na rezoluciju EP, oboje se slažu da je bez obzira na njenu neobavezujuću prirodu, važno i korisno što nisu usvojeni amandmani koji je napredak Srbije trebalo da uslove rešavanjem bilateralnih pitanja sa susedima,pogotovo sa Srbijom.

Parlament ne može mnogo da ubrza, ali može da zakoči pristup kandidata u EU, a to je u ovom slučaju izbegnuto”, ocenjuju u Briselu.

Ostale vestiArhiva