Naglasio je da bi „bilo mnogo efikasnije“ da to učini vrhovna javna tužiteljka, nego da teret pokretanja postupaka bude na oštećenima. Marinković je objasnio da je Zakon o upravnim sporovima iz 2009. otvorio mogućnost da i akti predsednika države budu predmet sudskog preispitivanja.
Govoreći o pomilovanjima koja je Aleksandar Vučić potpisao pred kraj mandata, Marinković je ocenio da te odluke predstavljaju pravu sliku načina na koji je Vučić obavljao predsedničku funkciju.
Prema njegovim rečima, ranije je građanima moglo da deluje apstraktno kada se govorilo o kršenju Ustava i ugrožavanju nezavisnosti sudstva.
„Mnogima nije bilo jasno kako je on sve kršio Ustav. Narušavanje sudske nezavisnosti bilo je apstraktno, ali kada vidimo da su ljudi koji su napadali druge oslobođeni krivičnog gonjenja, da je reč o teškim prestupima i da se ne vidi osnov za pomilovanje, vidimo da je svoju funkciju sve vreme koristio tako što je zloupotrebljavao svoju moć prema građanima i da je pomilovanje koristio kao neku vrstu ‘batine’“, ocenio je Marinković.

Ostale vestiArhiva