Prema njegovim rečima, glavni proizvod Narodne skupštine nisu novi zakoni, nego izmene i dopune već postojećih.
Neki zakoni, kao na primer zakon o sudovima i zakon o sudijama, menjaju se jednom godišnje, već unazad deset godina, a ponekad i više puta u toku jedne godine. To je očigledan dokaz da zakonodavni proces u svim njegovim fazama, i pripreme, i javne diskusije i donošenja zakona nije zadovoljavajući, ocenio je Grubač.
On napominje da skoro polovina donetih zakona u parlamentu predstavlja ispravku već donetih zakona.
Oko 45 odsto donetih zakona u Narodnoj skupštini od početka godine do sada otpada upravo na popravku već donetih zakona, a tek 16 odsto je novih zakona, koji su takođe kandidati za izmene i dopune, jer sadrže greške u fazama koje su prethodile njihovom donošenju, kazao je Grubač.
On navodi da se zakoni donose bez javne diskusije, a u poslednje vreme u većini slučajeva po skraćenom postupku.
Sedamdeset i jedan odsto zakona donetih u prošloj godini je po doneto po skraćenom postupku, uprkos restriktivnoj odredbi skupštinskog poslovnika, koja kaže da je taj postupak izuzetan i da se može primenjivati samo u krajnjoj nuždi, navodi Grubač.
On napominje da je za ovu vlast uobičajeno i donošenje takozvanih leks specijalisa, posebnih zakona prilagođenih za posebne prilike.

Ostale vestiArhiva