Transparentnost navodi da su godinama unazad skupštinski sazivi usvajali mnoštvo neustavnih i štetnih zakona, a predsednici su te zakone potpisivali, "ponekada se i direktno oglušujući o apele zainteresovane javnosti", iako, kako se ističe, imaju ovlašćenje da donete zakone vrate u skupštinsku proceduru, prenosi Beta.
Zbog toga, kako navodi Transparentnost, "čudi" što više pažnje nije dato vesti da Tomislav Nikolić nije potpisao Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Srbije, ali i ukazuje da se na sajtu predsedništva ne može pronaći vest o tome, niti je obrazloženje poznato.
"Taj zakon je, veoma sporan i razloga za vraćanje bi se moglo naći na pretek - počev od narušavanja ravnopravnosti građana pred zakonom, preko moguće štetnosti po javnu imovinu, do odsustva elementarnih informacija o tome kojom imovinom država raspolaže i koja bi imovina sve bila predmet ove prodaje", navodi Transparentnost.
S druge strane, kako se dodaje, predsednik nije prihvatio poziv Zaštitnika građana i drugih nezavisnih državnih organa da ne potpiše Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i taj akt je danas objavljen u Službenom glasniku.
Transparentnost podseća da je u obrazloženju inicijative kojom se traži vraćanje tog zakona, ukazano na moguću neustavnost zakona, kao i na nelogične i necelishodne odredbe kod odobravanja broja zaposlenih u službama nezavisnih organa.
"Kada je već moguće da Vlada predloži neustavne zakone, kada takve odredbe katkad bez većeg problema prođu proveru resornog skupštinskog odbora i kada je Ustavnom sudu potrebno dosta vremena da razmotri pitanje ustavnosti, predsednik bi mogao da uštedi značajno vreme i novac od budućih šteta, kada bi sve zakone čija je ustavnost očigledno sporna vraćao zakonodavnom telu", ocenjuje ova organizacija.
Nezavisni državni organi predali su nedavno inicijativu predsedniku Srbije kojom se traži da se Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru vrati u Skupštinu Srbije. Kao jedan od razloga one navode neustavnost odredbi i dovođenje u pitanje nezavisnost tih tela.
Na te kritike, minstarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je da taj zakon ni na koji način ne ugrožava nezavisnost kontrolnih institucija - zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja, poverenika za zaštu ravnopravosti i Agencije za borbu protiv korupcije.

Ostale vestiArhiva