Srbiji u tom slučaju ne bi pomoglo ni da reši problem preostalih 500 javnih preduzeća, rekao je on.
"To je jedan od najvećih rizika. Vlada je rekla da ce rešiti pitanje sedam od 17 preduzeća do kraja godine. Mi ne znamo koja su to preduzeća, ali informacije koje smo dobili od resornog ministarstva pokazuju da je je to realistično i da je vlada na dobrom putu da ispuni taj cilj", rekao je Verheijen za B92.
Kako je kazao, Vlada bi svoje resurse trebalo da usmeri i na oblasti koje mogu da podstaknu rast, zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta, kao i da se ostavi više prostora za privatni sektor i smanji potrošnja.
"U budžetu se vidi da će vlada potrošiti novac u oblastima koje mogu da podstaknu rast i otvore nova radna mesta. Potrebno je dati više prostora privatnom sektoru i smanjiti potrošnju, odnosno rešiti pitanje javnih preduzeća", rekao je on.
Verheijen je kazao da je potreban dodatan trud u naplati poreza i da analize Svetske banke pokazuju da se tu nalazi bar šest odsto BDP.
Verheijen je dodao i da gradani Srbije "nisu previše raspoloženi za reforme".
"To je poznata činjenica. Implementiranje reformi kada ima mnogo onih koji nisu za njih je težak proces. Zbog toga mnoge reforme nisu uspele u prošlosti, ali sada postoji odlučnost i politicka volja da se sa njima nastavi", rekao je Verheijen.
Kao još jedna oblast u kojima bi Srbija trebalo da uštedi je i nabavka lekova, rečeno je ranije.
"Mi ne kažemo da treba da se smanji nabavka lekova, već da bi trebalo da se kupuju bolji lekovi i više lekova za manje novca. Prve rezultate smo već videli nakon centralizovanja nabavke lekova, a 2016. bi trebalo preci na drugu fazu i nabavku generickih lekova, a ne brendiranih", rekao je on.
Što se tiče direktne podrške budžetu, Svetska banka je najavila finansiranje javne administstracije sa 100 miliona evra, a Verheijen je rekao da je sa vladom dogovorena ukupna direktna podrška budžetu sa 300 miliona.

Ostale vestiArhiva