Nagradu su dobili zbog modela koji koriste centralne banke i ministarstva finansija širom sveta za stabilizaciju ekonomiju.
„Zbog njih možemo bolje da se nosimo sa ekonomskim šokovima, poput energetskih kriza ili naglih promena u potrošnji domaćinstava“, izjavio je Džon Hasler, predsednik Komiteta za dodelu nagrade za ekonomske nauke, prenosi agencija Rojters.
Vodeće svetske centralne banke, koje se trenutno suočavaju sa energetskim šokom izazvanim ratom u Iranu, često pominju Vudforda i Hola.
Ekonomije mogu da se održavaju u ravnoteži samo ukoliko se uzmu u obzir milioni odluka koje na mikronivou povlače domaćinstva i preduzeća, a ne primenom teorija „odozgo na dole“ o tome kako privreda funkcioniše, njihov je ključni zaključak.
„Nadležni ne bi trebalo da posmatraju stabilizaciju ekonomije kao proces koji sprovode ljudi koji jednostavno povlače poluge kontrole“, izjavio je 70-godišnji Vudford sa Univerziteta Kolumbija na konferenciji za medije.
Centralne banke su se 1970-ih borile protiv enormno visoke inflacije usled naftnih šokova.
Novi okvir se pokazao korisnim tokom globalne finansijske krize s kraja prve decenije 21. veka, ukazao je Majk Vudford, dodajući da je služio kao podrška tradicionalnim instrumentima monetarne politike.
Rad ove dvojice ekonomista doprineo je da zažive mnogi koncepti poput „usmeravanja očekivanja“ (forward guidance) kao budućeg kursa monetarne politike ili ideje o „tvrdokornoj“ (ili „lenjoj“) inflaciji, gde promene cena zaostaju za izmenama u tražnji.
Njihov rad je promovisao i „jaz proizvodnje“ (output gap) – meru pritiska tražnje u privredi i efikasnosti korišćenja resursa.
Cilj politike stabilizacije u tom slučaju je da taj jaz svede na nulu.Robert Hol je bio savetnik američkog Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Odbora Federalnih rezervi.
U radu objavljenom 1978. ukazao je da odluke domaćinstava o potrošnji savršeno pokazuju njihova očekivanja.
Njegova zapažanja iskoristio je Vudford u modelu koji objašnjava kako se određuje potrošnja.
On je pokazao i da centralne banke mogu da podstaknu ili uspore ekonomsku aktivnost prilagođavanjem kamatnih stopa, a ne samo količinom novca u opticaju.
Po tim konceptima i sada rade centralne banke.
Praksa davanja smernica o budućoj monetarnoj politici (forward guidance) postala je naročito važna posle finansijske krize 2008.
Tada su kamatne stope bile blizu nule ili čak negativne, a činilo se da su instrumenti standardne monetarne politike iscrpljeni.
Nagrada za ekonomiju poslednje je dodeljeno priznanje ove, 2026. godine, a vrednost joj je oko 1,1 miliona evra.
Dodeljuje se od 1969. godine i ustanovila ju je Švedska centralna banka.
Većina dosadašnjih laureata je iz SAD-a.
Do sada su je osvojile samo tri žene, a poslednja među njima je Klaudija Goldin, koja je dobila 2023. za rad o uticaju pola na zarade i zaposlenost u Americi.
Džoel Mokir, Filip Agion i Piter Hauit dobitnici su Nobelove nagrade za ekonomiju 2025. za „objašnjenje ekonomskog rasta vođenog inovacijama“.
Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju, književnost i mir već su dodeljene.

Ostale vestiArhiva