Cilj Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije biće smanjenje obima sive zone sa 30,1 na 26,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno za nešto više od milijardu evra do 2020. godine, rečeno je danas na predstavljanju tog programa.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević rekao je da će medju ključnim merama za suzbijanje sive ekonomije biti efikasniji nadzor nad tim tokovima, odnosno bolja koordinacija inspekcija, saradnja inspekcije i carine, kao i smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja za privredu i gradjane.
Kako je rekao, cilj je i unapredjenje sistema procesuiranja krivičnih dela i prekršaja protiv privrede, unapredjenje fiskalizacije i proširanje obuhvata fiskalizacije, poreske olakšice za preduzetnike i privrednike koji tek počinju poslovanje, kao i jačanje svesti gradjana o posledicama sive ekonomije.
Ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi izjavio je da je taj program važan za rešavanje jedne od najozbiljnijih prepreka ekonomskog razvoja Srbije.
On je ocenio da nijedna zemlja nije uspela u potpunosti da suzbije sivu ekonomiju, ali da se taj problem mora rešavati.
Kirbi je rekao i da će taj program pomoći Srbiji da postane još bolji kandidat za pristupanje Evropskoj uniji.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman ocenio je da siva ekonomija ima negativan uticaj na poslovno okruženje i privredni rast i da sprečava firme koje legitimno posluju da rastu.
Kako je rekao, porezi moraju da budu pošteni, njihovo trošenje transparentno, mora da postoji jedinstven sistem i da se izgradi svest gradjana da će snositi posledice ako ne plaćaju porez.
"Ova reforma poslaće jasan znak da je Srbija na putu ka EU, a poslaće i poruku investitorima da je Srbija stabilna zemlja", rekao je Ditman.
Analize NALED-a pokazuju da je zbog sive ekomije budžet svakog dana uskraćen za osam miliona evra, a svaki gradjanin za jednu prosečnu platu.

Ostale vestiArhiva