- Ukoliko polovina živorođene dece upiše fakultet, a 60 odsto od tog broja završi studije, to je 15.000 do 20.000 diplomiranih studenata, što nije dovoljno da zadovolji potrebe za razvojem srpske ekonomije - rekao je Kostić televiziji N1.
On je dodao da struktura diplomaca ne odgovara tehnološkom vremenu u kojem živimo, jer samo 15 odsto studenata ima diplomu iz tehnološko-proizvodnih oblasti, a tek tri odsto iz oblasti poljoprivrede i veterine.
Kostić je naveo da je broj visokoobrazovaih osoba koje su napustile zemlju porastao 11 puta za poslednjih deset godina, a da je stepen povratništva relativno nizak.
Mladi često odlaze, dodao je akademik i zbog toga što im nije dato objašnjenje koje mogućnosti imaju u svojoj zemlji.
- U Srbiji smo napravili atmosferu da je život samo negde drugde - kaže Kostić i navodi da ni u inostranstvu ne dobiju svi posao koji su sanjali.
Predsednik SANU, međutim, smatra da mladi često odlaze i zbog toga što im nije dato objašnjenje koje mogućnosti imaju u svojoj zemlji, ali primećuje da ni u inostranstvu ne dobiju svi posao koji su sanjali.
U tom smislu pominje da su ga nedavno na jednoj konferenciji u Londonu, u tri restorana usluživali mladhici i devojke sa ovih prostora.
Srbija je, prema njegovim rečima, ušla u jednu vrstu uživanja u talogu u kojem smo se igrom okolnosti našli, a da se "estetika beznadja" neguje kroz medije i razgovore ozbiljnih ljudi.
S druge strane, smatra Kostić, ni država, ni javnost, ni mediji, pa ni sam Beogradski univerzitet ne ističu činjenicu da se ta visokoškolska ustanova nalazi na Šangajskoj listi, odnosno da se studentima u dovoljnoj meri ne govori da upisuju jednu od 300 najboljih škola na svetu.
- Mi smo izgradili sistem da je sve sa strane bolje. To je distorzija u mentalitetu i samopoštovanju koju ja ne mogu da razumem - rekao je predsednik SANU.

Ostale vestiArhiva